22:45 01 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 231
    Pratite nas

    Prvi gas će novim cevovodom biti pušten u decembru 2016. godine, a do 2020. godine tranzit gasa preko Ukrajine biće potpuno obustavljen. Rusiji predstoje pregovori s Grčkom, jer je balkanska ruta otpisana

    Rusija je početkom decembra prošle godine obustavila izgradnju „Južnog toka“, da bi ubrzo nakon toga promenila strategiju i najavila izgradnju „Turskog toka“. Ovaj gasovod, kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, biće sproveden po dnu Crnog mora do turske obale, a predviđeno je da krajnje čvorište bude izgrađeno na tursko-grčkoj granici.

    Jelica Putniković, urednica Balkan magazina, rekla je za Sputnjik da je plan izgradnje „Turskog toka“ uznemirio ljude u Evropskoj uniji, koji sada moraju da razmišljaju o tome šta će biti sa gasom kad Rusija prestane da ga šalje kroz Ukrajinu.

    „ʻTurski tokʻ je zapravo alternativa na koju su se Rusi očigledno odlučili zbog toga što je Evropska unija insistirala na trećem energetskom paketu i još nekim svojim propisima po pitanju gradnje „Južnog toka“, i znamo da je Bugarska zapravo najviše otezala sa izdavanjem dozvola i konkretnim početkom gradnje gasovoda „Južni tok“ u ovoj zemlji. Čak i da je Srbija počela gradnju, to ništa ne bi značilo ako nema cevi kroz Bugarsku“, kaže Putnikovićeva.

    Snabdevanje gasom kroz Tursku ne podrazumeva dostavljanje gasa do krajnjeg korisnika, kao što je planirano „Južnim tokom“, već do same granice, i to po principu „uzmi ili plati”
    © Sputnik / Ilja Pitaljev
    Snabdevanje gasom kroz Tursku ne podrazumeva dostavljanje gasa do krajnjeg korisnika, kao što je planirano „Južnim tokom“, već do same granice, i to po principu „uzmi ili plati”

    Ona smatra da je sada ostalo pitanje kako će od „Turskog toka“ gas ići ka Evropi. Građane Srbije najviše zanima kako će gas stići do njihove zemlje, jer, kako podseća, ne treba zaboraviti da je Grčka članica Evropske unije, a da je ona zbog svoje finansijske krize i iz političkih razloga već bila problematična i po pitanju gradnje kraka „Južnog toka“ kroz Grčku.

    „Rusi sada moraju jednostavno postići dogovor sa Grčkom, pošto sumnjam da će Evropska unija početi da gradi gasovod od Turske prema balkanskim zemljama. Prvo, zato što smatram da njih ne brine puno da li ćemo se mi smrzavati bez gasa, a s druge strane, to su male potrošnje i nije toliko isplativa investicija da se grade samo lokalni gasovodi. Naravno, postoji opcija da se neko sada seti da bi bilo pametno izgraditi veliki gasovod od Turske prema Evropi, kroz Grčku, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku i Austriju, i da to bude totalna alternativa „Turskom toku“ umesto „Južnog toka“, ali ne znam imaju li veliki evropski investitori hrabrosti da se na taj način suprotstave ovima koji su minirali gradnju „Južnog toka“, objašnjava Putnikovićeva. 

    Direktor Gasproma Aleksej Miler rekao je da će prve količine gasa novim cevovodom biti puštene u decembru 2016. godine. Kako je najavljeno iz Gasproma, izgradnju gasovoda do turske obale u potpunosti će na sebe preuzeti ruski holding, dok će ostalu infrastrukturu morati da izgradi Evropa.

    Predsednik Oksfordskog programa za istraživanje prirodnog gasa i vodeći svetski stručnjak na tom polju Džonatan Stern rekao je da snabdevanje gasom kroz Tursku ne podrazumeva dostavljanje gasa do krajnjeg korisnika, kao što je planirano „Južnim tokom“, već do same granice, i to po principu „uzmi ili plati”. Taj princip nalaže da potrošači moraju da kupe utvrđeni mininum gasa bez obzira na to da li im je potreban, u suprotnom će biti primorani da plate kaznu.

    Stern je ocenio da je ovo daleko isplativija strategija za Rusiju, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i političku situaciju u zemlji.

    „Turski tok“ će biti drugi po redu gasovod nakon već izgrađenog „Plavog toka“, kojim se do Turske još od 2000. godine isporučuje oko 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

    Analitičar Rustam Tankajev iz Saveza proizvođača nafte i gasa Rusije kaže da Gasprom ne bi trebalo da ima većih poteškoća u izgradnji novog gasovoda.

    „Ja ne mislim da će se u daljoj perspektivi „Turski tok“ pokazati kao komplikovana investicija za Gasprom. Iskustvo prilikom izgradnje „Plavog toka“ pokazalo je da je najbitnije organizovati se na prvim etapama radova, a dalje će sve krenuti svojim tokom. Podsećam, glavni strateški cilj Turske jeste da postane najveće svetsko čvorište za trgovinu energenata. Da bi se to dogodilo, ona mora biti spremna na kompromise“, smatra on.

    Tankajev je takođe naveo da je Gasprom već započeo finansijske pregovore sa Turcima oko buduće isporuke gasa.

    „Prvi važan korak u susret Turskoj Rusija je već napravila – 14 milijardi kubnih metara gasa će Ankara faktički moći da preprodaje. Gasprom je tako prešao preko svojih pravila, imajući u vidu da je uvek bio kategorički protivnik bilo kakvog vida preprodaje.“

    Čini se da je u planu izgradnja podzemnih skladišta, gde bi se jeftiniji gas tokom leta čuvao a zimi preprodavao po skupljim cenama, i na taj način postao konkurencija ruskom gasu.

    „Turski tok“ će biti izgrađen umesto ranije planiranog „Južnog toka“, koji je trebalo da služi za transport ruskog gasa po dnu Crnog mora do bugarske obale, a zatim, preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije i Austrije do krajnje tačke u Trevizu u Italiji.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je 1. decembra 2014. godine tokom posete Turskoj objavio da u „sadašnjim uslovima Moskva neće realizovati projekat „Južni tok“, jer nije dobila dozvolu od Bugarske, kao ni Evropske unije.

    Slično:

    Tužni tok
    Tagovi:
    Južni tok, Turski tok, Gasprom, eu, Aleksej Miler, Vladimir Putin, Srbija, Turska, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga