02:08 04 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 580
    Pratite nas

    Aleksandar Frolov iz Nacionalnog energetskog instituta u Moskvi kaže za Sputnjik da Srbija nema čemu da se nada kada je isporuka gasa iz Azerbejdžana u pitanju, jer su količine unapred dogovorene i raspoređene.

    Na pitanje Sputnjika kakve su mogućnosti kad je reč o diversifikaciji isporuka gasa, Frolov podseća da se misli na, kako kaže, gromoglasno najavljivan gas iz Azerbejdžana koji bi trebalo da bude isporučivan po gasovodu TANAP i TAP.

    Gasovod
    © Sputnik / Grigoriй Sыsoev

    „Ali, nažalost po Srbiju. Kao prvo, maksimalni obim isporuka koje bi išle ovim gasovodom može se očekivati tek posle 2020. godine. A ono što je još važnije, to je da su obimi isporuka već predviđeni i raspoređeni, zbog čega tu nema mesta za srpske potrebe. Odnosno, maksimalni obim je 16 milijardi kubnih metara od čega je za Tursku predviđeno šest, a ostalih deset je namenjeno Evropi i od toga najveći deo za Italiju. Srbija nema drugih realnih mogućnosti da dobija gas po prihvatljivim, tržišno isplativim cenama“, objašnjava Frolov.

    Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija spremna za diversifikaciju izvora gasa zbog energetske bezbednosti i sigurnosti.

    „Srbija je spremna za diversifikaciju izvora gasa, što je takođe veoma važno za naše američke prijatelje… Jedna od mogućnosti je gasovod kojim bi se gas u Evropu dopremao iz Azerbejdžana“, rekao je Vučić.

    Frolov smatra da je Vučić apsolutno prozapadno orijentisan političar i da u ovoj izjavi ne vidi ništa sporno.

    „Prorusku retoriku on koristi samo kako bi dobio nekakve pogodnosti za Srbiju i to je potpuno razumljivo“, zaključuje Frolov.

    Urednica časopisa „Balkan magazin“ Jelica Putniković kaže za Sputnjik da Srbija mora da nađe alternativu za gas koji joj sada stiže preko Ukrajine, dodajući da će, kada Rusija 2018. ili 2019. godine prestane da šalje gas za ovaj deo Evrope, Srbija ostati bez tog energenta.

    „Ja se nadam da će zapadnoevropske zemlje, koje su sebe obezbedile gasom preko ’Severnog toka‘, sada naći alternativu da nama ovde na jugu pomognu. Trebalo bi da nam šalju gas preko ’Severnog toka‘ ili da nađu novi aranžman sa Rusijom, da se odobri izgradnja ’Turskog toka‘ preko Grčke, Makedonije, Srbije do Mađarske“, rekla je ona.

    Prema njenim rečima, gas koji se pominje iz Azerbejdžana „je varijanta na dugom štapu“, jer nije izgrađen i u tom kapacitetu nema mesta za Srbiju.

    Ministar Aleksandar Antić je najavio da se sa Azerbejdžanom pregovara o eventualnom proširenju kapaciteta gasa za Srbiju, što, kako ističe Putniković, znači da još ništa nije dogovoreno.

    „Sledeće pitanje je i ko će finansirati naše priključenje na gasovod TAP, jer mi za to nemamo novac. Konekcija koja se pominje od Niša do Dimitrovgrada povezaće nas sa bugarskim gasovodima, a ni sami Bugari još nemaju dovoljno gasnih veza sa Grčkom da mogu da nas snabdeju gasom iz Azerbejdžana“, zaključuje ona.

    Bušatlija: Nejasno na osnovu čega političari obećavaju

    Komentarišući Vučićevu izjavu u Tirani da Srbija planira da koristi gas iz više izvora, ekonomista Mahmut Bušatlija je rekao da nije baš siguran da su urađene analize na koji način će taj gas doći, koliko će on koštati Srbiju i kakve će imati prednosti u odnosu na druge izvore.

    Prema njegovim rečima, normalno je da u tržišnoj ekonomiji ima različitih izvora za bilo koju robu, pa tako i za važnu kao što je gas, ali da baš i nije najjasnije na osnovu čega političari daju obećanja.

    On je podsetio da je Amerika vršila pritisak na centralnoevropske zemlje koje koriste masovno ruski gas, idući linijom da će oni svojim tečnim gasom nadoknaditi manjkove koji nastanu povlačenjem gasa iz Rusije.

    „Apsolutno mi nije jasno kako bi se tehnički taj gas prebacio do nas. Kao drugo, ne znam zašto bi nam Amerika sugerisala da to radimo, kad imamo sasvim dobre odnose sa centralnom Azijom. Način transporta tog gasa je veoma sumnjiv“, rekao je on.

    On smatra i da je snabdevanje Srbije gasom preko „Južnog toka“ realnija opcija, ali da ona još uvek zavisi od konačnog dogovora Rusije i Turske.

    „Nisam siguran da će biti jednostavno premostiti gasovod od Turske preko Grčke, s obzirom da će ona biti pred ozbiljnim problemima, kao što je to bila i Bugarska“, rekao je Bušatlija, dodajući da se može desiti da i Grčka poklekne pred pritiscima.

    Prema njegovim rečima, drugi problem je i politički i sigurnosno nebezbedan teren Makedonije, ali da, kada se dođe do naše granice, neće biti nikakvog problema da se taj projekat realizuje.

    Komentarišući  navode da u Azerbejdžanu nema dovoljno gasa i za Srbiju, Bušatlija kaže da je neodgovorno reći da oni nemaju te proizvodne kapacitete.

    „Oni još nisu istražili sve kapacitete i ne znaju koliko još rezervi imaju, ali se veruje da su dosta velike. U toku su ispitivanja ruskih, ali i zapadnih koncesija. Može se očekivati da oni imaju daleko veće zalihe, nego što misle“, ističe stručnjak.

    Tagovi:
    diversifikacija, Gasovod, gas, Aleksandar Frolov, Aleksandar Antić, Azerbejdžan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga