00:15 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Brokeri koji rade Njujorškoj berzi

    Haos na berzama — rekordno niska cena nafte

    © AFP 2019 / Richard Drew
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    0 337

    Cena sirove nafte „brent“ pala je danas ispod 44 dolara za barel, i to kao odgovor na zabrinutost investitora zbog stanja kineske ekonomije. To je rekordno niska vrednost, s obzirom na to da se cena nafte još od marta 2008. godine nije spustila na nivo ispod psihološke granice od 45 dolara za barel.

    Cene sirovina su u padu još od početka godine i to zbog straha od pada potražnje u Kini. Pored toga, Kina je pre dve nedelje devalvirala juan, što su mnogi protumačili kao znak da je njena ekonomija u gorem stanju nego što se mislilo.

    Benzinska pumpa u Teherenu-Iran
    © AFP 2019 / ATTA KENARE

    Šangajski indeks akcija je danas zabeležio najveći dnevni pad od 2007. godine, što je podstaklo opšti pad deonica na berzama širom Azije. I „Blumbergov“ indeks sirovina, koji prati cene 22 sirovine, pao je za 1,7 odsto, na 86.3542 poena, što predstavlja najniži nivo od avgusta 1999. godine.

    Kada je reč o ceni nafte, stručnjaci smatraju da je na njenu nisku vrednost u velikoj meri uticalo to što je tržište prezasićeno energentima, a potražnja je u padu. SAD koja je ranije bila najveći uvoznik ove godine proizvela je više nafte nego Saudijska Arabija, a sa druge strane, bitnu ulogu igra i Islamska država (ID), koja na sve strane trguje jeftinom naftom i na taj način obara tržište.

    Poznavaoci tvrde da su u te „prljave poslove“ umešani svi, a ponajviše Turska. Prema Turskoj iz delova Sirije i Iraka koji su pod kontrolom ID stižu cisterne sa duplim dnom, uprkos tome što je Ankara nedavno u više navrata bombardovala njihove položaje u Siriji.

    ID ne trguje samo sa Turcima, već i sa sirijskim vlastima, sa kojima je takođe u ratu. Analitičari kažu da se često dešava da zaraćene strane među sobom i trguju, baš kao što je to bio slučaj u ratu u bivšoj Jugoslaviji.

    Ova teroristička organizacija naftu prodaje i u Jordanu ali i drugim delovima Sirije i Iraka. Krijumčari su zanat stekli pod režimom Sadama Huseina, a prema procenama američkih službi vrednost prodate nafte iznosi oko 10 miliona dolara mesečno. Naftu oni dobijaju na nalazištima koji se nalaze na severu Iraka i Sirije, prerađuju je u malim kućnim rafinerijama, zatim je prodaju na lokalnom tržištu, gde se potom ubacuje u legalne kanale i razvozi po celom svetu.

    Zbog tako niske cene nafte i nacionalne valute mnogih zemalja su pretrpele pad. Kineski juan je pao za tri odsto u odnosu na kraj prošle sedmice, a u Rusiji je rublja pala na rekordno nisku vrednost od 81,55 za evro.

    Po tom pitanju oglasio se ruski premijer Dmitrij Medvedev, rekavši da je razlog pada rublje u bezuslovno povezan sa padom cene nafte.

    „Moram priznati da je to najniža cena nafte u poslednjih šest godina, ali i jedna od najnižih u poslednjih 30-40 godina. Nije najniža, ali veoma niska. Takva situacija s cenama nafte dovodi do slabljenja rublje“, rekao je Medvedev.

    O tome da li će cena nafte krenuti da se oporavlja govorio je i generalni sekretar belgijske Naftne federacije Žan-Lui Nize, međutim on je po tom pitanju krajnje pesimističan. On tvrdi da cena nafte u srednjoročnoj perspektivi neće početi da raste upravo zbog prezasićenosti tržišta, a od članica Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK), kako je rekao, još uvek nema vesti da će smanjiti proizvodnju „crnog zlata“.

    Tagovi:
    pad cena nafte, juan, pad, nafta, berza, Ruska rublja, OPEK, Islamska država, Sadam Husein, Dmitrij Medvedev, Kina, Rusija, Turska, Saudijska Arabija, Irak, Sirija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga