11:07 18 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Štand Srbije na Međunarodnom sajmu hrane VrldFud u Moskvi

    Sa čim ćemo na rusko tržište

    © Sputnik / Jovana Vukotić
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 190
    Pratite nas

    Trgovinska saradnja sa Rusijom dovela je do jačanja izvozne politike Srbije i pored oscilacije kursa i pada vrednosti rublje. S obzirom da je 8 kompanija dobilo licence za izvoz proizvoda životinjskog porekla u ovoj godini, može se očekivati da će suma izvoza srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju do kraja godine dostići i do 400 miliona dolara.

    Međunarodni sajam hrane otvoren je danas u Moskvi. Ova velika izložba prehrambenih proizvoda okuplja proizvođače iz celog sveta. Ovde će tokom naredna 4 dana biti izložen široki asortiman voća i povrća, mesa i ribe, hleba, peciva i poslastica, mleka i mlečnih proizvoda.

    Trubački orkestar Dejana Lazarevića na Sajmu turizma u Moskvi
    © Sputnik / Olivera Ikodinovića

    Takođe, ovo je mesto gde se predstavljaju i proizvođači konzervirane robe, zamrznutog voća i povrća, kao i napitaka. Smatra se da je ovo prvo mesto odakle roba „ulazi“ na rusko tržište, s obzirom da se na ovom sajmu sklapa veliki broj ugovora.

    Ovo je deveti put da se srpske firme predstavljaju na sajmu hrane u Moskvi, a nastup naših firmi organizovale su Privredna komora Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Na nacionalnom štandu predstavljeno je 10 kompanija.

    „Među srpskim izvoznicima je vladalo veliko interesovanje, ali pošto imamo ograničen prostor, nije moglo više izlagača da dođe. Očekujemo da će biti sklopljeni izvozni poslovi i da naše kompanije dobro prođu“, kaže za Sputnjik predstavnica SIEPA Katarina Momčilović Matić.

    Predstavljene su kompanije koje su uglavnom već izlagale svoju robu na ruskim sajmovima, mada ima i onih koji po prvi put izlažu. Predstavnica SIEPA dodaje da se već nekoliko godina zaredom srpski štand nalazi u paviljonu sa voćem i povrćem, pa je i struktura kompanija adekvatna. Jedina kompanija koja odskače je „Minipani“, koja se bavi proizvodnjom smrznutog testa.

    Detalj sa srpskog štanda na Međunarodnom sajmu hrane VrldFud u Moskvi
    © Sputnik / Jovana Vukotić
    Detalj sa srpskog štanda na Međunarodnom sajmu hrane VrldFud u Moskvi

    Dragan Miražić, koordinator prodaje ove firme kaže da se po peti put predstavljaju u Moskvi. Ipak, dodaje Miražić, po prvi put se susreću sa nezavidnom ekonomskom situacijom u Rusiji, odnosno čestim promenama kursa rublje koje jako utiču na poslovanje.

    Sajam prehrambenih proizvoda U Moskvi se smatra i glavnim događajem jeseni, na kojem učestvuju ne samo proizvođači hrane, već i distributeri i predstavnici velikih trgovinskih lanaca.

    Cilj Srpske firme ITN, koja proizvodi zamrznuto voće i povrće u Kosjeriću, prema rečima menadžera prodaje Anasatasije Akimove, jeste da proda što više gotovih proizvoda u malim pakovanjima, a pod trgovačkom markom ruskih lanaca.

    „Primećujemo da, kao posledica sankcija, proizvodnja jača. Rusija i dalje uvozi, ali je dobro to što proširuju svoje proizvodne kapacitete. Zato i na tom polju vidimo mogućnost za saradnju, da ponudimo naše voće i povrće, ali pod brendom ruskih kompanija“, zaključuje Akimova.

    Laboratorija za analizu mesa
    © Sputnik / Aleksandar Kondratjuk

    Iz iste „branše“ je i Dragan Kopčalić koji predstavlja firmu „Kulfud“.

    „Imamo stalne klijente u Rusiji. To su uglavnom veći lanci poput ’Iks 5‘ i ’Magnit‘. Potpuno je stabilna situacija što se tiče plaćanja, kao i što se tiče porudžbina. U svakom  slučaju, rusko tržište je daleko zahtevnije u odnosu na ono što Srbija u ovom trenutku može da ponudi“, kaže on.

    Kopčalić dodaje da im je želja da rade na kontroli kvaliteta sirovina kako bi i dalje mogli da budu značajni i pouzdani dobavljači njihovim partnerima.

    „Zato u ovom trenutku ulažemo u našu sirovinsku bazu — radimo novu sadnju šljive, višnje i jagode, sa novim tehnologijama, kako bismo mogli da odgovorimo zahtevima naših ruskih partnera“, naglašava Kopčalić.

    Firma „Agroprom“ iz Tavankuta se trudi da svake godine bude prisutna na sajmu. Bave se proizvodnjom i izvozom svežeg voće i povrća, uglavnom jabuka, a ruske partnere snabdevaju voćem sopstvene proizvodnje, ali i onim koje uzgajaju njihovi kooperanti. Jovana Večić, izvozni menadžer firme kaže da ponuda i tražnja na tržištu trenutno veoma variraju, ali se trude da što više rade sa ozbiljnim firmama koje imaju uglavnom fiksnu potražnju — koje tačno znaju koliko i kakve robe im je potrebno i po kojoj ceni. 

    Zastave Srbije, Rusije i PKS na Međunarodnom sajmu hrane VrldFud u Moskvi
    © Sputnik / Jovana Vukotić
    Zastave Srbije, Rusije i PKS na Međunarodnom sajmu hrane VrldFud u Moskvi

    „Kurs rublje varira i to jedino utiče na plaćanje. No, imamo dobru saradnju i ruski kupci su iskreni, pa najave da će isplata kasniti“, dodaje Večić.

    Savetnik za bilateralnu saradnju Privredne komore Srbije zadužen za Rusiju Dejan Delić kaže za Sputnjik da je izvoz prehrambenih proizovda za prvih 6 meseci ove godine zabeležio rast od 5 odsto, kao i da se do kraja godine očekuje ukupna suma izvoza od preko 300 miliona dolara.

    „Imajući u vidu da je 8 kompanija dobilo licence za izvoz proizvoda životinjskog porekla u ovoj godini, može se očekivati da izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju može da dostigne vrednost i do 400 miliona dolara“, kaže Delić.

    S obzirom na to da je RF treće izvozno tržište Srbije, ono za državu predstavlja prioritet. I pored oscilacije kursa i pada vrednosti rublje, trgovinska saradnja sa Rusijom je dovela do jačanja srpskog izvoza.

    Tagovi:
    izvoz, Međunarodni sajam hrane, SIEPA, Privredna komora Srbije, Srbija, Rusija, Moskva
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga