01:35 04 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    2580
    Pratite nas

    Svetske berze su godinu počele u panici. Povod je, kao i šest meseci ranije, bio pad na kineskoj berzi, što je izazvalo lančanu reakciju u Njujorku, Berlinu, Tokiju. Američka i francuska berza izgubile su pet odsto vrednosti. Vol strit nije zabeležio takav pad u poslednjih 119 godina — najgori rezultat od 1897. godine.

    Ekonomisti se spore da li je u pitanju prolazna nestabilnost ili novi talas krize, poput one iz 2008. godine, kako tvrdi američki berzanski špekulant Džordž Soroš.

    Stanje na berzama se popravlja, što ukazuje da se najavljeni krah verovatno neće dogoditi.

    Ali šta je uzrok ove globalne nestabilnosti?

    Ekonomske krize prate svetsku ekonomiju od sedamdesetih godina do danas, od naftne krize 1975, azijske ekonomske krize 1997, ruske finansijske krize 1998, kraha na berzama 2000, do poslednje iz 2008. godine.

    One su proizvod globalizacije i geopolitičkih promena koje su dovele do novog odnosa snaga u međunarodnoj trgovini. Oscilacije na svetskim berzama su odraz borbe za prevlast na globalizovanom tržištu.

    Kina, koja se razvila u drugu ekonomiju sveta, postala je izazov za američku dominaciju. Njena privreda, između tržišne i državne kontrole, deo je svetske ekonomije, sa stranim investitorima koji u nju ulažu, među kojima mnogi dolaze sa Zapada. Zato kada dođe do potresa na kineskom tržištu ceo svet to oseti.

    Nakon decenijskog ekonomskog uzleta, zahvaljujući tome što se pretvorila u svetsku fabriku, Kina je suočena sa usporavanjem, što je svetski trend. Da bi zadržale kompetitivnost kineske vlasti su se odlučile za najočigledniji mehanizam — devalvaciju monete, što je u avgustu, kao i početkom 2016. godine, dovelo do haosa na svetskim berzama.

    Devalvacija juana nastavljena je nakon što je Međunarodni monetarni fond uvrstio kineski novac među međunarodne rezervne valute, ocenivši da je ispunio sve kriterijume da se pridruži američkom dolaru, evru, japanskom jenu i britanskoj funti.

    Kineski juan postaje rezervna valuta
    © Sputnik / Vitalij Podvicki

    Kineske vlasti paralelno rade na promeni ekonomskog pravca, sa ciljem da se udalje od industrijskog modela, koji svetu nudi jeftine igračke i televizore, i okrenu uslugama i socijalnoj zaštiti. Umesto modela koji podrazumeva da se seljaci uteraju u fabrike, ulaže se u ekonomsku elitu koja će sutra voditi najmoćniju ekonomiju sveta.

    Na pitanje da li će Kina uspeti da napravi ekonomski zaokret mnogi ekonomisti odgovaraju pozitivno, uprkos izazovima sa kojima je suočena zemlja od milijardu i po stanovnika, od kojih je možda najznačajniji veliki dug (280 odsto bruto domaćeg proizvoda).

    Ostaje da se vidi kako će na nove mere devalvacije reagovati razvijene zemlje, pre svega SAD, da li će se upustiti u rat moneta.

    Nestabilnost na svetskim tržištima ukazuje da nema međunarodne saradnje i da je G20, organizacija smišljena da pronađe međunarodni odgovor na finansijske krize i igra ulogu ekonomskog regulatora, izgubila smisao.

    Nova geopolitička realnost zahteva nove institucije, jer su se dosadašnje forme globalnog upravljanja ekonomijom pokazale neuspešnim. Kina, Rusija i druge ekonomski važne sile rešene da se otrgnu od američke dominacije formirale su zato BRIKS, Evroazijsku uniju, Azijsku investicionu banku, koje menjaju svetsku ekonomsku arhitekturu.

    Tagovi:
    berzanski kolaps, ekonomija, berza
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga