07:01 15 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1107
    Pratite nas

    Strateški cilj Republike Srpske je ulazak u Evropsku uniju zbog njenih dobrih pravila bez obzira na to što trpi promene usled brojnih izazova sa kojima se nosi, rekla je danas predsednica vlade Srpske Željka Cvijanović na završnom panelu „Ekonomskog foruma Jahorina 2016“.

    Na kraju dvodnevnog foruma, u razgovoru posvećenom putu Republike Srpske ka Evropskoj uniji, Cvijanovićeva je ocenila da su pravila EU manje sistematična nego što su bila prilikom ranijih prijema u EU. U isto vreme se od jedne države traži jedno, a od druge potpuno suprotno, primetila je ona, navodeći primer Makedonije i Bosne i Hercegovine. I dok se od Makedonaca traži da policija bude decentralizovana kako bi bili zadovoljeni apetiti oba entiteta, od BiH se traži suprotno da ona bude centralizovana, ukazala je ona na nedoslednost Unije.

    EU je već drugačija, na prekretnici, i dalje suočena sa posledicama svetske ekonomske krize, migrantske krize, ali i institucionalnim izazovom kakav je referendum Velike Britanije o izlasku iz EU u junu, rekla je predsednica Vlade Srpske.

    U svakom slučaju, Republika Srpska će budno pratiti sva kretanja i na putu ka Uniji će insistirati da zadrži svoju vidljivost na temelju ustavnih nadležnosti koje ima, naglasila je Cvijanovićeva.

    Slovenačka iskustva preneo je prof. dr Vlado Dimovski sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, koji je ukazao da se posle prvog zanosa zbog ulaska u EU, Slovenija sudarila sa realnošću početkom svetske ekonomske krize 2008. godine, iz koje se još nije izvukla.

    Privreda Slovenije se po ulasku u EU bitno strukturno promenila i od industrijske zemlje, kada je 50 odsto bruto društvenog proizvoda dolazilo iz tog sektora, to je sada svedeno na 25 odsto. Ostale su samo dve velike kompanije, „Gorenje“ i „Krka“, a ostalo su preuzeli ogranci stranih firmi, a zaduženje države je enormno povećano.

    „Ulazak u EU je bilo veliko iskušenje, više politički čin i volja naroda. Sada se nekako tražimo, kako dalje“, rekao je Dimovski.

    On je ukazao na gubljenje nacionalnog identiteta jer, dodao je, tamo niste slovenačka firma koja bi zbog toga mogla imati pogodnosti, nego podjednako konkurišete sa 500 drugih koje su u tom sistemu već decenijama, gde važi pravilo funkcionalnosti pre svega.

    Poslanik u Evropskom parlamentu Eduard Ferand je poručio Republici Srpskoj da će od ulaska BiH u EU imati jasne povlastice, ali će morati da se odrekne dela svog suvereniteta, uz restrikcije. Podsetio je na kvote kojih će morati da se drži u poljoprivredi i ukazao na to da seljaci u EU plaćaju visoku cenu zbog ruskog embarga na uvoz njihovih proizvoda, što je izazvano, kako je ocenio, lošom odlukom  EU. Ferand je naveo da će RS zbog ulaska u EU izgubiti i privilegovan položaj u odnosima sa Rusijom.

    Šef Centra za istočnoevropske studije Ruske akademije nauka dr Natalija Kulikova je takođe ukazala na, kako je rekla, realnu situaciju koja čeka zemlje Jugoistočne Evrope kada uđu u EU.

    Primamljivo zvuče sloboda kretanja robe, kapitala i radne snage, ali razmena robe znači da će domaće tržište preplaviti strana roba, koja je po ceni konkurentnija i da će zatvoriti domaće proizvođače. Ona je na primeru Bugarske pokazala da je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, kojima su, kaže, hranili Rusiju, višestruko pala. Krupna preduzeća kupile su strane firme i nestala je cela bugarska industrija na kojoj se zasnivala njena privreda.

    Direktne strane investicije otišle su u trgovinu i usluge i u firme koje su sto posto u stranom vlasništvu. Kada se povuku ništa ne ostaje Bugarskoj, dodala je.

    Kretanje radne snage dovelo je do njenog odliva, iz Poljske čak 600.000 ljudi koji se sigurno neće vratiti sa znanjem da pomognu svojoj zemlji. To je, kako je primetila, postao i demografski problem, jer utiče na manji natalitet zbog odlaska upravo mladih.

    To nije jadikovka „žene koju je muž ostavio“, već egzaktni pokazatelji našeg centra, rekla je Kulikova, dodajući da svima na putu ka EU ostaje da maksimalno brane svoje interese. I tu su rezultati različiti, zavisno od odnosa EU prema konkretnoj zemlji i trenutne situacije koliko kome ide u prilog, zaključila je ona.

    Predsednik RS Milorad Dodik na Ekonomskom forumu na Jahorini
    © Foto : Pres-Ekonomski forum 2016
    Predsednik RS Milorad Dodik na Ekonomskom forumu na Jahorini

    Posebno je bilo zanimljivo izlaganje zamenika gradonačelnika Beča Johana Gudenusa, koji opciju članstva u EU smatra lošom odlukom, zažalivši što se Austrija tu nalazi.

    Ideja je bila dobra, ali od nje se odustalo, nije dobro što je državama oduzet suverenitet, smatra on.

    „Ne mogu da se setim koju dobru stvar je u poslednje vreme uradila Evropska unija“, rekao je Gudenus koji je njeno uvođenje sankcija Rusiji po zahtevu SAD ocenio fatalnim. Reč je, kaže, o ekonomskom ratu u kome SAD koristi EU u obračunu sa Rusijom. Evropa će, po njegovoj oceni, osećati velike posledice i po ukidanju sankcija.

    On se usprotivio i ulasku Turske u EU koja, kako je rekao, nije deo Evrope i jasno se od nje udaljava.

    Gudenus smatra da je prijem tolikih migranata zbog sirijske krize loša odluka jer je EU zbog toga postala problem.

    Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije na Ekonomskom forumu na Jahorini
    Pres Ekonomskkog foruma Jahorina
    Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije na Ekonomskom forumu na Jahorini

    „Evropa je mnogo šira od EU. Evropu smo nasledili od predaka, a EU će tu tekovinu da uništi“, rekao je zamenik gradonačelnika Beča.

    On kaže da optimizam vidi u dolazećim članicama kakve su Srbija, BiH sa Republikom Srpskom, koje će pomoći da se napravi bolja EU.

    „Evropi je potrebna Rusija, ona je deo Evrope“, završio je zamenik gradonačelnika Beča čije je izlaganje, jedino tokom dvodnevnog foruma, bilo propraćeno burnim aplauzom.

    U dvodnevnom radu ekonomskog foruma na Jahorini, koji je pod pokroviteljstvom predsednika RS Milorada Dodika, organizovalo Udruženje ekonomista RS, učestvovalo je oko 400 domaćih i inostranih predstavnika privrede, naučnih institucija i državne uprave.

    Tagovi:
    Jahorina, ekonomija, Jahorina Ekonomski forum 2016, EU, Željka Cvijanović, Republika Srpska, Slovenija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Austrija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga