03:24 23 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2016
    Pratite nas

    Ministarstvo finansija SAD odlučilo je da promeni izgled dolara. Umesto „očeva osnivača“ američke nacije, na novčanicama će se nalaziti likovi nekih drugih ljudi i žena, uglavnom boraca za pravdu i jednakost. Evo ko su oni.

    Lice novčanice od 20 dolara

    Harijet Tabmen

    Rođena je oko 1822. godine kao robinja u Merilendu pod imenom Araminta Minti Ros. Sa 26 godina udala se za Džona Tabmena i sa njim pobegla na sever SAD, u Filadelfiju, gde nije postojalo robovlasništvo. U Filadelfiji je ime promenila u Harijet. Ubrzo se vratila na jug, kako bi pomogla članovima porodice da pobegnu iz ropstva i priključila se pokretu koji je pomagao odbeglim robovima da prebegnu na slobodu. Postala je legendarni vodič odbeglih robova, koje je prebacivala uz pomoć mreže sigurnih kuća i tajnih puteva, poznatih kao Podzemna železnica. Za vreme američkog građanskog rata radila je kao špijun za snage Severa.

    Zlatna poluga
    © Sputnik / Pavel Lisicin

    Naličje novčanice od 10 dolara

    Suzan B. Antoni

    Rođena je 1820. godine u državi Masačustes, a kao tinejdžerka postala je borac za ukidanje ropstva. Bila je osnivač i jedan od lidera ženskog pokreta u Americi, a njena najveća tekovina je lobiranje za usvajanje 19. amandmana na Ustav SAD kojim se ženama priznaje pravo glasa. Antonijeva je i uhapšena u pokušaju da glasa 1872. godine i bila je osuđena na novčanu kaznu. Šest godina kasnije predstavila je u Kongresu nacrt 19. amandmana. Umrla je 1906. godine, četrnaest godina pre nego što je amandman usvojen.

    Elizabet Kedi Stenton   

    Rođena 1815. godine, zajedno sa Suzan B. Antoni, bila je pionir američkog ženskog pokreta. Na konvenciji u Seneka Folsu 1848. godine, Stentonova je obnarodovala Deklaraciju o pravima žena koja se oslanjala na američku Deklaraciju nezavisnosti. U deklaraciji, koju je potpisalo 68 žena i 32 muškarca, pominje se „dugi niz zloupotreba“ koje su muškarci naneli ženama.

    Kineski juan
    © AP Photo / EyePress, FILE

    Lukrecija Mot

    Još jedna sifražetkinja (borac za prava žena, preteča feministkinja) i lider abolicionističkog pokreta (pokret za oslobođenje robova) u Americi. Motova je takođe učestvovala u organizovanju konvencije u Seneka Folsu, ali se protivila zahtevima da se ženama prizna pravo glasa iz bojazni da će taj zahtev zakonodavci shvatiti kao neozbiljan. Bez obzira na neslaganja, do smrti je ostala centralna ličnost ženskog i abolicionističkog pokreta.

    Elis Pol

    Najmlađa među liderima američkog pokreta za prava žena (rođena 1885. godine), Polova je na skupovima sifražetkinja učestvovala još kao tinejdžerka. Borbenog duha, 1916. godine je osnovala Nacionalnu žensku partiju i organizovala proteste ispred Kongresa koji su se često završavali policijskim prebijanjima. Bila je jedna od najobrazovanijih žena svog vremena u Americi sa doktoratom iz ekonomije. Kuću u blizini Kapitol hila, u kojoj je bilo sedište Nacionalne ženske partije, predsednik SAD Barak Obama proglasio je nacionalnim spomenikom.

    Sodžurner Trut

    Izabela Baumfri rođena je kao robinja 1797, a 1826. godine, kada je sa ćerkom pobegla sa farme gde je iskorišćavana, promenila je ime u Sodžurner Trut i postala je hrišćanska propovednica, abolicionista i sifražetkinja. U istoriji je ostao upamćen njen govor iz 1851. godine, koji je održala u Ohaju, pod nazivom „Nisam li žena?“.

    „Mogu da radim i jedem kao i muškarac, kad god imam prilike, isto tako da podnesem bičevanje. Ali, nisam li ja žena?“, rekla je tada Trutova.

    Naličje novčanice od 5 dolara

    Marijan Anderson

    Ćerka trgovca ugljem, postala je jedan od najboljih kontraaltova na svetu. Kada joj je organizacija Ćerke američke revolucije zabranila nastup zbog boje kože, izbio je politički skandal, a Andersonova je postala jedan od simbola borbe za rasnu jednakost u SAD. U znak protesta, tadašnja prva dama Amerike Eleonora Ruzvelt dala je ostavku na mesto predsednice organizacije i za Andersonovu organizovala uskršnji koncert kojem je prisustvovalo 75.000 ljudi, a milioni su je slušali u direktnom radio-prenosu.

    Eleonora Ruzvelt 

    Supruga jednog od najpopularnijih američkih predsednika Franklina Delano Ruzvelta, kao prva dama provela je u Beloj kući period između 1933. i 1945. godine. Bila je prva supruga američkog predsednika koja je u tom svojstvu održala konferenciju za novinare, a naciju je stalno iznenađivala svojim aktivizmom i govorničkim sposobnostima. Nakon smrti predsednika Ruzvelta, imenovana je za prvog predstavnika SAD pri UN. Do smrti je radila kao aktivista za zaštitu ljudskih prava, predavač na brojnim univerzitetima širom sveta i pisac.

    Martin Luter King

    Marš za posao i slobodu iz 1963. godine, nije bio prvi put da je taj baptistički sveštenik svoj govor počeo rečima „Sanjam…“ (I have a dream…), to je već uradio na skupovima u Detroitu i Severnoj Karolini, ali reči koje je izgovorio u Vašingtonu pred 250.000 ljudi ostale su upamćene u istoriji. Govor koje Martin Luter King tada održao postao je okosnica u borbi Afroamerikanaca za pravdu i jednakost.

    Tagovi:
    američki dolar, Eleonora Ruzvelt, Merien Anderson, Sodžurner Trut, Elis Pol, Lukrecija Mot, Elizabet Kedi Stenton, Suzan B. Antoni, Herijet Tabmen, Martin Luter King
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga