15:49 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5600
    Pratite nas

    Najbolje rešenje problema nenaplativih potraživanja je da ih Narodna banka Srbije otkupi svojim sredstvima, kako to radi i Evropska centralna banka, upumpavajući mesečno 80 milijardi evra za te namene.

    Ukoliko to bude prepušteno stranim investicionim fondovima, možemo doći u situaciju da otuđimo ne samo firme već i dobar deo imovine u Srbiji, smatra konsultant malih akcionara u nekada velikim srpskim firmama, svojevremeno i direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović.

    Tačna je činjenica da je obim nenaplativih kredita veoma veliki, ali za to treba da odgovaraju banke koje su ih davale, kaže za Sputnjik Pavlović. 

    Bivši direktor CIA Dejvid Petreus
    © AP Photo / Reed Saxon

    Mogućnost kupovine nenaplativih potraživanja, koje pre svega banke imaju prema privredi i građanima, kaže on, pritisak je koji već duže vreme ide od investicionih fondova, odnosno od strane finansijskog kapitala.

    „Stvar je u sledećem — onaj ko kupuje nenaplativa potraživanja, kroz hipoteke i druge zaloge koji su bili obezbeđenje tih potraživanja, dobija zapravo mogućnost da kasnije i sam traži kupce za imovinu koja u Srbiji praktično postoji, ili za ogroman njen deo. Prema tome, opasnost je velika da budzašto odu nekretnine i druga vredna založna prava“, objasnio je Pavlović.  

    To će se, smatra on, desiti mnogo pre nego ako banke, zbog svojih loših odluka, budu primorane da nalaze rešenja ili na tržištu, ili sa svojim dužnicima.

    „Ako hoćemo da se poredimo sa evropskim standardima, onda bi to značilo da na srpskom tržištu Narodna banka Srbije treba da se pojavi sa ogromnim sredstvima za kupovinu nenaplativih potraživanja. Baš onako kako radi Evropska centralna banka za evrozonu. Ona upravo za te namene, za državne obveznice, ali i za korporacijske obveznice, upumpava 80 milijardi evra mesečno“, naveo je Pavlović.

    MMF nam neće dati

    On smatra da bi bilo vrlo dobro da se kod nas pojavi NBS sa svojim sredstvima kojima bi ona konkurisala za kupovinu nenaplativih potraživanja. Ipak, takav ishod je, po njegovom mišljenju, gotovo nemoguć.

    „Našim zakonom je to zabranjeno. Dakle, ono što Evropska centralna banka može da radi, to je našoj Narodnoj banci Srbije zabranjeno i to Međunarodni monetarni fond nikada neće dozvoliti baš zato da bi strani investicioni fondovi mogli to da rade“, kritičan je Pavlović.

    On se pita koje mi to banke spasavamo. Ističe da  u sistemu imamo samo dve bitne banke, „Komercijalnu“, koja je, kako je sa žaljenjem konstatovao, u poodmaklom postupku prodaje, i „Banku poštansku štedionicu“. One jedine imaju sistemski značaj za privredu Srbije u kojima država ima ili isključivo vlasništvo, ili odlučujuće vlasništvo, dodao je on.

    „Te banke država treba da dokapitalizuje i da ih učini sposobnim da se one izvuku i reše svoje probleme nenaplativih kredita, naravno uz odgovornost svih onih koji su doveli do takvog stanja“, kaže Pavlović.

    Zašto bismo mi spašavali strane banke, pita se on. Njih nek spašavaju njihove filijale iz Evrope koje su ih ovde otvarale, kategoričan je Pavlović. On je mišljenja da uopšte nije potrebno da mi danas menjamo propise tako što bismo, u uslovima koji su gori nego u evrozoni, omogućavali investicionim fondovima da oni dolaze u posed naših nepokretnosti.

    Neokolonijalna igranka kao tržišna mudrost

     „Čitava povika da treba da se reši pitanje nenaplativih kredita tako što bi se banke koje su pogrešno davale kredite, i ulazile u preterane rizike, izvukle iz cele te priče, neosnovana je. To nije nikakav naš interes, a ako se u to ulazi onda ne treba ulaziti dok se Narodnoj banci Srbije ne omogući da i ona konkuriše za kupovinu takvih kredita, što naravno MMF nikada neće dozvoliti“, istakao je Pavlović.

    To je, kaže, igranka gde se države poput Srbije stavljaju u poziciju neravnopravne utakmice, što im se prikazuje kao tržišna mudrost kojoj se moraju prilagoditi.

    Na pitanje šta nam preostaje, imamo li ikakav izbor, on kaže da nam praktično nije preostao nikakav manevarski prostor.

    „Onog trenutka kada pristanete na neokolonijalni položaj, kada hvalite svoju zavisnost od uslova koje vam postavlja MMF, kada hvalite svoju uslovljenost koju vam postavljaju takozvani procesi pridruživanja Evropskoj uniji, vaš manevarski prostor je nula i u njemu je svaki potez isključen“, naveo je Pavlović.

    Pametan potez bi, napominje, značio da vi radite u interesu sopstvenih građana i sopstvene države, a to iz ugla stranaca, pre svega sa Zapada, nije prihvatljivo, ocenio je Pavlović.

     

    Tagovi:
    otkup, dugovi, ekonomija, Branko Pavlović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga