01:28 29 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 16
    Pratite nas

    Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) smatraju da je tržište nafte stabilizovano i umesto da razgovaraju o smanjenju proizvodnje i cenama „crnog zlata“, one su usredsređene na izbor novog generalnog sekretara.

    Na sastanku OPEK-a, 2. juna u Beču, razmatraće se kandidature Nigerije, Venecuele i Indonezije, koja će imati čak dva kandidata. To je posebno zanimljivo ako se zna da se Indonezija vratila u ovu organizaciju prošle godine.

    Ova zemlja bila je članica organizacija od 1962. godine, ali je 2009. napustila OPEK, uz obrazloženje da je značajno smanjila izvoz nafte zbog naglog rasta domaće potrošnje. Pre povratka u OPEK, imala je status posmatrača na sednicama organizacije.

    Aktuelni generalni sekretar OPEK-a, Libijac Abdala Salem el Badri, koji je na čelu kartela još od 2007. godine, trebalo je da se povuče još 2012, ali je ostao na toj funkciji, pošto članice organizacije već duže vreme ne mogu da se dogovore o izboru novog lidera.

    Osim toga, neuspešni su bili i raniji pokušaji zemalja-proizvođača nafte da izgrade zajedničku politiku kontrole zaliha i proizvodnje nafte.

    Prošlog meseca članice OPEK-a i drugi veliki proizvođači nafte, poput Rusije, sastali su se u Dohi, ali ni tada nisu postigli dogovor o ograničavanju proizvodnje.

    Rusija, zajedno sa Saudijskom Arabijom, Katarom i Venecuelom bila je jedan od inicijatora zamrzavanja proizvodnje. Međutim, pregovori su propali, zbog (ne)očekivanog odbijanja Saudijske Arabije i Irana da ograniče proizvodnju, pa su kvote ostale na ranijem nivou.               

    Čak ni decembarsko zasedanje OPEK-a nije dovelo do rešenja. Doduše, ni sam OPEK se ne pridržava kvota koje je propisao — oni proizvode oko milion-dva barela dnevno više od utvrđenih 30 miliona.

    Sada OPEK izjavljuje da je situacija na tržištu takva da priča o smanjenju proizvodnje više nema smisla, a da su se cene nafte „oporavile“. Na to je ukazivao i ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

    Što se tiče stanja na tržištu nafte, odnosno smanjenju viška ponude OPEK smatra da će se on u potpunosti stabilizovati do kraja godine, eventualno početkom iduće.

    Rusija, međutim, smatra da se to neće dogoditi pre kraja 2017. — prema Novakovim rečima, upravo tada ćemo videti kraj ciklusa niskim cenama nafte. Ali, zato će već ove godine porasti potražnja za 1 do 1,2 miliona barela dnevno i to će smanjiti disbalans ponude i potražnje.

    Pri tom, Novak je upozorio da će, ako cena barela ostane na nivou od oko 50 dolara, do kraja godine početi obnova proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD.

    Američka nafta iz škrljaca je jedan od glavnih faktora koji utiču na balans ponude i potražnje, i shodno tome, na cene. To znači da rast proizvodnje u SAD negativno utiče na cenu barela.

    Takođe, eksperti navode da pri rastu proizvodnje američke nafte iz škrljaca ograničavanje proizvodnje OPEK-a nema nikakvog smisla.

    Vladimir Putin tokom otvavranja kapije Arktika
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    Ipak, glavno pitanje među članicama OPEK-a sada je reorganizacija rukovodstva. U trci za mesto generalnog sekretara OPEK-a su, prema pisanju medija, bivši lideri kartela — Nigerijac Mohamed Barkindo i Venecuelanac Ali Rodriges i još dva kandidata iz Indonezije — bivši zamenik ministra finansija te zemlje Mahendra Siregar i ministar energetike Suderman Said.

    „Činjenica da se razmatraju kandidature tako beznačajnih članova kartela, kao što je Indonezija, to govori o tome da nema razlike ko će voditi organizaciju“, ocenjuju eksperti.

    Prema njihovom mišljenju, politika OPEK-a se neće promeniti, a čak i da se promeni, kartel realno neće biti u stanju da utiče na tržište.

    Ranije ovog meseca je i direktor najveće naftne kompanije Rusije „Rosnjeft“ Igor Sečin izjavio da je „OPEK praktično ugašen kao jedinstvena organizacija“, a da vreme kada je OPEK mogao da odredi uslove funkcionisanja svetskog naftnog tržišta treba zaboraviti.

    Eksperti smatraju da na svetsko tržište nafte, realno, mogu da utiču Saudijska Arabija, Kuvajt, Ujedinjeni Arpaski Emirati i Katar, a takođe i Iran, koji se vratio na tržište nakon ukidanja zapadnih sankcija vezanih za nuklearni program Teherana. Te zemlje mogu da manipulišu nivoom proizvodnje, da utiču na (dis)balans ponude i potražnje, a samim tim i na cene. Ostale zemlje članice OPEK-a se prosto ne mogu računati.

    U sastav OPEK-a ulazi 13 zemalja: Angola, Venecuela, Indonezija, Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Nigerija, UAE, Saudijska Arabija, Alžir, i Ekvador. Članovi kartela kontrolišu oko 70 odsto svetskih rezervi nafte, a čine jednu trećinu svetske proizvodnje.

    Ruski ministar energetike je rekao da uprkos tome što OPEK sada doživljava „krizu unutrašnjih protivrečnosti“ da ne bi trebalo zanemariti njen uticaj u budućnosti, jer su u rukovodstvu organizacije moguće rotacije… 

    S druge strane, većina igrača i eksperata prognoziraju da će se cene nafte u skorijoj budućnosti kretati od 50 do 55 dolara za barel.

    Ranije je rusko Ministarstvo energetike saopštilo da je za ruski energetski sektor, kao i budžet zemlje prihvatljiva cena u rasponu od 40 do 60 dolara.

    Šef ruske „Sberbanke“ German Gref je ocenio da bi nivo od 60 dolara za barel mogao da bude dostignut do 2020. godine, a da bi do 2024. cena mogla da iznosi 80 dolara.

    Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja UN predviđa da bi cena nafte u narednoj godini mogla da bude oko 46 dolara.

    Kineski stručnjaci, međutim, imaju optimističniji pogled na situaciju — oni predviđaju da će se cene „u skorije vreme“ vratiti na nivo od 60 do 80 za barel. 

    To povezuju sa tim što su niske cene u suprotnosti sa tržišnom realnošću, ali nisi precizirala kada će to biti.

    Cena nafte na svetskom tržištu neznatno je pala dva dana uoči samita OPEK-a u Beču, kreće se oko 50 dolara za barel.

    Rusija, međutim, neće učestvovati na ovom sastanku, čak ni na ekspertnom nivou jer, kako su saopštili ruski zvaničnici, nije ni pozvana.

     

    Tagovi:
    OPEK, generalni sekretar, nafta, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga