19:13 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2681
    Pratite nas

    Trebalo je da prođe pune tri godine i promeni se vlast da bi se krenulo sa mrtve tačke i aktivirao ruski kredit za srpsku železnicu potpisan 2010. godine tokom susreta tadašnjih predsednika Srbije i Rusije Borisa Tadića i Dmitrija Medvedeva u Beogradu. Vozovi nam i danas prosečno idu 45 kilometara na sat. Valjda smo sa kočničarima završili.

    Zamenik premijera i ministar građevinarstva, prometa i infrastrukture Zorana Mihajlović
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Ugovor o izvođenju radova na izgradnji železničke infrastrukture u Srbiji, koji će se finansirati iz ruskog kredita od 800 miliona dolara i uz učešće srpske strane sa još 15 odsto, potpisan je tek maja 2013. godine. Čekalo se da srpska strana završi projektno-predračunsku dokumentaciju. Taj posao je, izgleda, ozbiljno shvaćen tek kada je prilikom posete Beogradu 2011. godine Vladimir Putin upozorio da pregovora o ruskom kreditu neće biti dok projekti ne budu spremni.

    Zašto se čekalo tri godine niko iz tadašnje vlasti DS nije objasnio. Aktuelna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović pak kaže da je najskuplji onaj kredit koji se ne koristi. Zato što ga nisu koristili, platili su političku cenu, smatra ona.

    Današnje potpisivanje još jednog aneksa Ugovora koji se odnosi na rekonstrukciju deonice Stara Pazova — Novi Sad na pruzi Beograd—Budimpešta potvrdilo je — ipak se kreće. Ali i opovrglo skorašnje spekulacije u pojedinim medijima da se traži način da ruski kredit, navodno nepovoljan, bude eliminisan.

    Ipak se kreće, a počelo sporo kô srpska železnica

    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca

    „Postoje naznake težnje nekih svetskih i evropskih finansijskih institucija da se ograniči priliv ruskog novca u srpske infrastrukturne investicije. U Ministarstvu finansija se šuška da će se posle raskida sa Rusima sklopiti novi ugovor sa EBRD ili Svetskom bankom. Pitanje je kako će Srbija posle svega proći na arbitraži“, tvrdili su „provereni“ izvori puštajući probne balone.

    Naravno da se „povoljnost“ nekog kredita uvek može meriti ovako ili onako. Jedno je, međutim, sigurno. Krediti su uvek povoljni onoliko koliko i okolnosti u kojima su oni dogovarani. To dobro znaju i u vladi. Otuda i izjava ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović koja ne ostavlja nedoumice. Ona će, kaže, insistirati da ne dođe do zastoja u korišćenja kredita jer bi to značilo zastoj na građevinskim radovima na obnovi pruga. A vozovi nam i danas prosečno idu 45 kilometara na sat, kaže Mihajlović i dodaje — cilj je 120 kilometara.

    Rok za realizaciju ruskog kredita mora biti produžen, decidna je ministarka, podsećajući da mu rok ističe 31. decembra 2017. godine. Kada kredit dogovorite još 2008, a krenete da ga koristite 2013, ne možete da stignete sve da završite 2017, naglašava Mihajlovićeva.

    Ipak se radi

    A taj kredit obuhvata radove na izgradnji i modernizaciji pruge Beograd—Pančevo, šest deonica na Koridoru 10, obnovu barske pruge od Resnika do Valjeva, modernizaciju pruge Stara Pazova — Novi Sad i nabavku 27 novih ruskih dizel-motornih vozova. Dosad je, počev od 2013. povučeno oko 300 miliona dolara i rekonstruisano blizu 120 kilometara pruga u Srbiji.

    Zahvaljujući danas potpisanom aneksu vrednom 338 miliona dolara, u prvom kvartalu iduće godine će početi radovi na izgradnji tunela i vijadukta vrednih 258 miliona dolara na deonici Stara Pazova — Novi Sad projektovanoj za brzine od 200 kilometara na sat.

    Novi voz u Vreocima
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Novi voz u Vreocima

    Procenjuje se da će se završetkom izgradnje te dvokolosečne pruge relacija Beograd — Novi Sad prelaziti za 30 do 40 minuta.

    „Dva ministarstva će morati da se dogovore oko produženja kredita, to će otići na ratifikaciju u parlament, verujem da neće biti problema jer je taj kredit Srbiji obezbedio bolje pruge i vozove“, nema dvojbe ministarka.

    A u međuvremenu je bilo još onih namerenih da povuku ručnu kočnicu ruskom kreditu na srpskim prugama, ali i aneksa i obavljenih poslova.

    Tako su februara ove godine iz Rusije stigla četiri nova voza, od ukupno 27 vozova koje je Srbija sredstvima ruskog kredita kupila za 100 miliona dolara. Predviđeno je da do kraja 2016. stigne još 20 vozova, a preostala tri u 2017. godini.

    Do kraja ove godine trebalo bi da bude završena i modernizacija pruge Beograd—Pančevo, vredna 69 miliona dolara, na čemu je 90 odsto posla povereno srpskoj operativi. Radovi su počeli marta 2014.

    Krajem te godine Železnice Srbije su dobile još 31 savremenu građevinsku mašinu iz Rusije, čime je završena isporuka ukupno 103 mašine koje su pristizale tokom pola godine.

    Reč je o mehanizaciji predviđenoj za demontažu i montažu koloseka u skladu sa ruskom tehnologijom i svim propisima srpskih železnica. Ta mehanizacija je angažovana najpre na rekonstrukciji i modernizaciji šest deonica na Koridoru 10 ukupne dužine oko 112 kilometara, kao i na pruzi Pančevački most — Pančevo Glavna.

    Nova kineska dimenzija

    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca

    Nije, međutim, baš sve teklo po planu. Bilo je i ljutnje Rusa zbog kašnjenja i smene dvojice izvršnih direktora Železnica Srbije zbog problema na osnovnom kraku železničkog Koridora 10. Da je Srbija odlučna da svoje pruge dovede u red ne dozvolivši dodatna kašnjenja pokazala je izbacivši kočničare iz šina.

    Koliki je značaj ruskog kredita i posla koji se njim završava jasno je kada se zna da je od 1979. do 2008, umesto 190 kilometara prosečno godišnje, koliko je bilo neophodno za očuvanje železničke infrastrukture, remontovano svega oko 41 kilometar. To je tek 20 odsto onog što je bilo potrebno da se uradi na prugama. Uz to, obnova pruge Beograd—Bar je prva velika investicija u nju od izgradnje, pre više od 40 godina.

    Značaj celog posla je dobio novu dimenziju posle potpisivanja Sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu prilikom nedavne posete kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji. Srbija je postala veoma značajna tačka na kineskom novom Putu svile. Kina je kupovinom grčke luke Pirej samo potvrdila svoje strateško opredeljenje za ulazak na evropsko tržište preko Centralne Evrope. Otuda je i izgradnja pruge Beograd—Budimpešta za direktan transport kineske robe dobila poseban značaj za Srbiju.

    Tagovi:
    Kredit, železnice, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga