02:30 05 April 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 2713
    Pratite nas

    „Evro neće preživeti, kolaps je neizbežan. Evro verovatno neće preživeti sledeću veliku krizu i hitno bi trebalo menjati monetarnu uniju kako bi se izbegao kolaps“, navodi se u izveštaju francuskog instituta „Žak Delor“.

    Američki dolar
    © Fotolia / Irochka

    To je vrlo oštro upozorenje u poslednjem izveštaju francuskog Instituta „Žak Delor“, koji je jedan od arhitekata jedinstvene evropske valute.

    Autori izveštaja, grupa akademika i stručnjaka širom Evrope, svesni su prepreka jačanju integracionih trendova u poljuljanoj EU nakon „bregzita“ i sve glasnijeg uspona evroskepticizma, ali ističu da politika ne može priuštiti otezanje.

    „Reforma evra možda nije popularna, ali je esencijalna i goruća: u nekom trenutku Evropu će zadesiti nova ekonomska kriza. Ne znamo hoće li se to dogoditi za šest nedelja, šest meseci ili šest godina. Ali u trenutnim okolnostima nije verovatno da evro preživi“, prenosi Blumberg iz izveštaja.

    Autori predlažu promene u tri koraka. U prvom predlažu brze „zakrpe“ poput jačanja Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), bankarske unije i koordiniranja ekonomskih politika. Potom bi na relaciji sever-jug usledio quid pro quo mehanizam podsticanja reformi investicijama da se problematični jug (konačno) motiviše na reforme.

    Treći korak, kontroverzan i opcion, premda važan, podrazumeva da se evrozona transformiše u federalnu strukturu s podelom rizika i suvereniteta.

    Luka Brkić s zagrebačkog Fakulteta političkih nauka ističe da je problem u suštini jednostavan, ali ne i rešenje. „Predložene mere učvrstile bi poziciju evra, ali samo su surogati. Budućnosti evrozone i evra nema bez političke unije“, kaže Brkić. Dodaje da je realizacija projekta Sjedinjenih Evropskih Država upitna i da budućnost Evrope za 20, 50 ili 100 godina neće tako izgledati, već će rešenje biti „novo, originalno i autohtono“.

    S ekonomske strane, uz ostalo, evrozonu muči problem slabe mobilnosti radne snage, te rigidnost plata, što otežava funkcionisanje monetarne unije, objašnjava profesor zagrebačkog Ekonomskog fakulteta Boris Cota.

    „Uz ta ograničenja, evrozona može opstati jedino da zaživi kao transferna unija u kojoj bi se značajan deo nacionalnih budžeta preneo na centralni evropski budžet, i to sa sadašnjih jedan na bar 20 odsto.“

    „Članice to za sada nisu voljne da učine, posebno one stare, zbog pitanja moralnog hazarda od straha da bi se novac olako trošio, a reforme izbegavale“, ističe Cota.

    Hrvatska za sada nema uslove za evro, ali namerava da ga uvede, pa je, kako je rekao guverner Boris Vujčić, naš interes da „kuća u koju se želimo useliti bude čvrsta i uredna“.

    „Ako i dalje postoji konsenzus politike za održavanje stabilnog kursa, bilo bi poželjno uvesti evro što pre. Lično mislim da to ne treba siliti dok EU ne donese mere da on ima budućnost“, zaključuje Cota.    

     

    Tagovi:
    kolaps, evro, ekonomija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga