19:53 28 April 2017
Beograd+ 24°C
Niš+ 25°C
Slušajte Sputnik
    Ruska bušilica nafte na Arktiku

    Rast cene barela poklon za Rusiju

    © AP Photo/ Rosneft press service
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    14081340

    Cena nafte mogla bi da skoči na 65 dolara za barel do kraja ove godine, prognoziraju analitičari američke „Sitigrupe“. Oni smatraju da će tome doprineti sklapanje novog sporazuma o ograničenju proizvodnje nafte OPEK-a i drugih proizvođača „crnog zlata“, ali i da bi moglo da dođe do naglog pada cena ako dogovor ne bude postignut.

    Ruski analitičari, međutim, upozoravaju da je trenutno riskantno davati dugoročne prognoze, jer će sve zavisiti od odluke zemalja-članica OPEK-a na sledećem sastanku u maju ili junu, a veliki „kamen spoticanja“ su i proizvođači nafte iz škriljaca, koji povećavaju proizvodnju i tako obaraju cenu.

    „Što bude veća cena nafte, biće aktivniji proizvođači nafte iz škriljaca. Samim tim je verovatnoća da će cena nafte dostići cifru od 65 dolara veoma mala. Trenutno ograničenje proizvodnje nafte, o kojem su se krajem prošle godine dogovorile zemlje-članice OPEK-a i druge zemlje-proizvođači, pozitivno utiče na cenu nafte, ali to koriste Amerikanci, koji povećavaju proizvodnju nafte iz škriljaca i na taj način obaraju cenu“, kaže za Sputnjik Igor Juškov, ekspert ruskog Finansijskog univerziteta i naučni saradnik Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

    Zahvaljujući toj tendenciji cena nafte se kreće između 50 i 55 dolara i, po njegovom mišljenju, teško da će do kraja 2017. godine cena „crnog zlata“ dostići 65 dolara.

    Juškov smatra da bi trebalo da se desi nešto što bi izbacilo iz igre američku naftu, ali da je to nemogući scenario zato što Tramp podržava domaću industriju, ili bi trebalo da jedan od proizvođača ode sa tržišta, na primer, zbog vojnog sukoba.

    „To bi, recimo, mogao da bude konflikt u Alžiru ili jačanje tenzija na Bliskom istoku, na primer, između Irana i Saudijske Arabije. Takav scenario bi mogao da podigne cene nafte, ali nemoguće je prognozirati takav razvoj događaja. Trenutno sve ide ka tome da će cena nafte padati“, veruje ruski stručnjak.

    Proizvodnja nafte
    © Fotolia/ Ded Pixto

    Ekspert za energetiku Jelica Putniković ističe, sa druge strane, da je tekući sporazum zemalja-članica OPEK-a, kojem se priključila i Rusija, dao dobre rezultate, jer cena nafte je iznad 50 dolara za barel, što je pomoglo oporavku ne samo naftnih kompanija, već i zemalja koje su veliki izvoznici nafte.

    Ona očekuje da će na narednom sastanku OPEK-a biti postignut dogovor o produženju ograničenja eksploatacije nafte, dodajući da je samo pitanje kolike će biti kvote.

    „Ono što je bitno jeste da zemlje-članice OPEK-a nađu dugoročno rešenje o tome kako će se globalno ponašati na tržištu, jer ono očigledno više nije slobodno, već se cene kreiraju u zavisnosti od monopola koji u krajnjem slučaju predstavljaju članice OPEK-a“, kaže Putnikovićeva.

    Kako ističe Igor Juškov, ukoliko OPEK ne postigne dogovor na narednom sastanku, to će dovesti do pada cena, jer sigurno neće doći do deficita nafte na svetskom tržištu, bez obzira na to što Kina povećava uvoz nafte.

    „Međutim, ukoliko cena nafte ostane na ovom nivou, od 50 do 55 dolara, OPEK će produžiti sporazum, jer su sve zemlje svesne da bi propast tog sporazuma doveo do panike na berzama i naglog pada cene nafte, recimo, za pet dolara. Podsećanja radi, kada je stigla vest da su članice OPEK-a postigle sporazum o ograničavanju proizvodnje cena nafte je munjevito skočila za pet dolara“, dodaje analitičar.

    Jelica Putniković napominje da je cena nafte jako podložna spekulacijama, a nekima odgovara da je veštački podižu ili smanjuju.

    „Zato je nezahvalno prognozirati da li će, i ako bude uspešnog dogovora OPEK-a o daljem ograničenju proizvodnje, cena dostići 65 dolara po barelu. Ono što je sigurno jeste da i sadašnje cene koje su iznad 50 dolara po barelu obezbeđuju priličnu zaradu i naftnim kompanijama i zemljama koje su veliki izvoznici nafte“, ocenjuje Jelica Putniković.

    Prema njenom mišljenju, ono što naftaši treba da urade ako hoće da osiguraju budući profit jeste da pokušaju da navedu američke nafte kompanije, posebno one koje se bave proizvodnjom nafte iz škriljaca, da ne remete te dogovorene balanse proizvodnje.

    Juškov smatra da uprkos tome što je američka nafta iz škriljaca zauzela čvrste pozicije na tržištu, Amerikanci ne mogu potisnuti Rusiju sa evropskog tržišta.

    „Ako cena nafte ne bude padala niže od 40 dolara, Americi će to ići na ruku. Trebalo bi se pomiriti sa tim da je nafta iz škriljaca došla na tržište na duže staze i da je zauzela svoje pozicije. Međutim, uprkos tome što Amerikanci sami proizvode ogromne količine nafte, to ne zadovoljava njihove potrebe, a SAD i dalje ostaju jedan od najvećih uvoznika nafte. Zato bi bilo pogrešno tvrditi da će Amerikanci prodavati svoju naftu Evropi i na taj način potisnuti Rusiju sa tržišta. SAD su drugi uvoznik nafte na svetu, posle Kine“, dodaje Juškov.

    Niska cena nafte, dodaje analitičar, ne odgovara Rusiji, ali joj odgovara slabija rublja sa tačke gledišta punjenja budžeta.

    „Rusija prodaje naftu za dolare. Stoga je za budžet važan odnos rublje i dolara, odnosno valutni kurs, jer što je veća cena nafte, to je bolje za Rusiju. Trenutno je ruski budžet izrađen na osnovu cene nafte od 40 dolara po barelu, pa samim tim što je veća cena ’crnog zlata‘ to je veća šansa da se smanji budžetski deficit“, objašnjava Juškov.

     

    Tagovi:
    barel, cena, nafta, OPEK, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga