22:00 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turski specijalci čuvaju gasnu stanicu u selu Durusu, nedaleko od Samsuna, najveće turske luke na Crnom moru

    Srbija čeka „Turski tok“: Hoće li Amerikanci ponovo zaplašiti Bugare

    © AP Photo / Burhan Ozbilici
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 310
    Pratite nas

    Prolazak gasovoda „Turski tok“ preko Srbije sve je izvesniji, pošto su mađarske vlasti i ruski „Gasprom“ potpisali sporazum o produžetku kraka gasovoda preko teritorije Bugarske i Srbije do te zemlje. Brisel i Vašington zasad ćute, pa ostaje pitanje da li bi zbog njihovog protivljenja „Turski tok“ mogao da doživi sudbinu „Južnog“.

    O ovoj temi u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarala je sa glavnom urednicom srpske redakcije Sputnjika Ljubinkom Milinčić i diplomatom Srećkom Đukićem, koji je u karijeri posebnu pažnju posvetio međunarodnim energetskim projektima.

    Podsetimo, instrukcije Evropske unije i Amerike Bugarskoj dovele su do „gašenja“ „Južnog toka“. Posle najava izgradnje novog kraka „Turskog toka“ nema reakcije iz Brisela i Vašingtona protiv ideje Rusije da se jedan krak „Turskog toka“ produži preko Balkana do evropskih potrošača. Glavna urednica Sputnjika u Srbiji Ljubinka Milinčić kaže da je umereni optimista kada je u pitanju najavljena izgradnja gasovoda.

    „Brisel još nije rekao ne, a mislim da neće ni reći, jer su našli solomonsko rešenje za pitanje tzv. trećeg energetskog paketa. Kroz Bugarsku će, ako ga bude, ići i gas drugih proizvođača, pa neće biti nelojalne konkurencije. Da li taj gas postoji, to je druga tema, ali ako se kaže da može, onda će taj jedni istinski argument biti izbijen iz ruku EU. Nadam se da neće smisliti novi, mada me to ne bi iznenadilo“, kaže Ljubinka Milinčić.

    I diplomata Srećko Đukić je u ovom pitanju, kako kaže, vrlo, vrlo oprezan optimista. Nova američka administracija pokazuje istu odbojnost prema ruskom gasu u Evropi kao što je pokazivala svaka u prethodnih pola veka, kaže Đukić.

    „Amerikanci su uvek bili protiv ruskog gasa i ne bi trebalo očekivati da će oni glasati za ruski gas namenjen pre svega Jugoistočnoj Evropi, ali verovatno će Evropa imati izbalansiran pristup izgradnji ’Turskog toka‘. To je šansa koju treba da iskoriste Grčka, Bugarska, Srbija i Mađarska. To su pre svega zemlje kojih se to direktno tiče, jer preko njih gas iz Turske treba da krene ka severu“, kaže on.

    Dakle, Srbija ima šansu da postane gasno čvorište Balkana. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je tokom jučerašnjeg 22. Svetskog naftnog kongresa u Istanbulu da je uveren da će Srbija biti tranzitna zemlja za gas, da na našu teritoriju treba da dođe nešto manje od 10 milijardi kubnih metara, koji bi mogli dalje da budu prosleđeni u BiH, Hrvatsku i na Kosovo i Metohiju, ukoliko bude interesovanja, a da je transport u Mađarsku siguran.

    Ohrabrujuća izjava stigla je i od premijera Bugarske Borisa Borisova, koji je na istom skupu predstavio projekat izgradnje gasnog čvorišta „Balkan“. On je rekao da Bugarska danas namerava da sa Srbijom potpiše sporazum o tranzitu gasa iz Turskog toka preko njene teritorije.

    Najavljeno je da bi novi gasovod za transport prirodnog gasa do Mađarske trebalo da bude završen do kraja 2019. godine. Međutim, još nije definisano kako će se finansirati izgradnja gasovoda koji će prolaziti preko Balkana. Srećko Đukić podseća da je „Južni tok“ potopljen upravo zato što je trebao da bude finansiran ruskim sredstvima, što je bila i glavna zamerka Brisela, da proizvođač ne može da bude i vlasnik gasovoda koji idu preko teritorije EU.

    „Ključno je pitanje kako će se to rešiti, da li će uopšte biti dozvoljen ulazak ruskog kapitala na teritoriju Evropske unije, mi još nismo članica, ali Bugarska, Mađarska i Grčka jesu, pa i Rumunija. Pitanje je da li Evropska unija uopšte ima sredstva za to. Znamo iz ranijih projekata koje je pokušavala da realizuje, a i iz sadašnjeg južnog gasnog koridora, da Evropa jako kuburi sa finansijskim sredstvima, zato je to ključno pitanje“, kaže Dukić.

    Međutim, Ljubinka Milinčić podseća da je predsednik Rusije Vladimir Putin, kada je ugasio projekat „Južni tok“, rekao da više neće finansirati ovakve projekte, sve dok se Evropa s tim ne složi.

    Cev budućeg gasovoda Severni tok 2 u fabrici za proizvodnju cevi u Čeljabinsku
    © Sputnik / Sergeй Guneev

    „Mislim da Rusija neće ponovo ući u rizik da proba da postavlja cevi, a da sutra neko kaže — ne. Takođe, Rusija ne bi poverovala Borisovu ili bilo kome iz Bugarske, koja je tri puta zaustavljala pregovore. Znači da bi trebalo u ovom trenutku da postoji malo jasnija perspektiva. Moguće je da jučerašnje predstavljanje Evropi novog toka ima i dimenziju privlačenja investitora, jer Evropa je zainteresovana za ruski gas, ona mora da nađe rešenje dok se ne zatvori ukrajinska grana. Grdno se vara svako ko misli da će se Putin predomisliti. Evropa ima jako malo vremena da to reši“, kaže Milinčićeva.

    Pojedini analitičari ne isključuju mogućnost da i Turska bude zainteresovana za finansiranje gasovoda. Na jučerašnjem samitu u Istanbulu predsednik Erdogan poručio je da je Turska prirodni most između proizvođača i potrošača energenata zbog svoje geopolitičke pozicije.

    Ohrabrujuća je i izjava ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka, koji takođe učestvuje na kongresu, a koji je rekao da će Turska uskoro doneti odluku o kopnenoj ulaznoj tački za „Turski tok“.

    Mapa gasovoda Turski tok
    Mapa gasovoda "Turski tok"

    Ako ovaj projekat bude realizovan, Srbija će biti u poziciji i da skladišti gas i transportuje ga u Evropu, sve do Austrije, što je izuzetno važno za energetsku bezbednost naše zemlje, ali i za ekonomiju Srbije, zaključuju sagovornici „Energije Sputnjika“.

    Opširnije o izgradnji „Turskog toka“ saznajte u audio-izdanju emisije „Energija Sputnjika“, čiji se link nalazi na početku teksta.

    Slično:

    „Turski tok“ kroz Srbiju
    „Turski tok“ ključan za snabdevanje regiona gasom
    Susret Vučića i Erdogana — „Turski tok“ gasi snove Albanaca i Bošnjaka
    Tagovi:
    ruski gas, finansiranje, naftovod, izgradnja, Južni tok, Turski tok, EU, Srećko Đukić, Ljubinka Milinčić, Redžep Tajip Erdogan, Vladimir Putin, Bugarska, SAD, Srbija, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga