07:34 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turski specijalci čuvaju gasnu stanicu u selu Durusu, nedaleko od Samsuna, najveće turske luke na Crnom moru
    © AP Photo / Burhan Ozbilici

    „Turski tok“ još na papiru — ništa dok ne vidimo gas

    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 100
    Pratite nas

    Na prošlonedeljnom samitu naftaša u Istanbulu sastali su se ljudi koji određuju sudbinu sveta, jer nafta i prirodni gas su energenti bez kojih se, bez obzira na razvoj novih tehnologija, ne može živeti.

    Kako doći do jeftinije energije?

    To je bila glavna tema 22. Svetskog naftnog kongresa, najznačajnijeg energetskog skupa ove godine. Jedan od učesnika, dr Slobodan Sokolović, za „Energiju Sputnjika“ potvrđuje da je na ovom skupu bilo reči i o gasu i o izgradnji novih gasovoda.

    Međutim, posle najava izgradnje novog kraka „Turskog toka“, pa i nakon Kongresa u Istanbulu, nema reakcije iz Brisela i Vašingtona protiv ideje Rusije da se jedan krak gasovoda produži preko Balkana do evropskih potrošača. Čovek koji je godinama učestvovao u kreiranju energetske politike, koji je kreirao i gasovode koji bi prolazili kroz našu zemlju, ipak misli da treba biti oprezan kod donošenja zaključaka na ovu temu.

    „Ne bih želeo da budem u grupi ljudi koji su optimisti, više volim da vidim da će se to dogoditi. U ovom momentu vidim samo papire i neku političku volju, ali ne vidim i strukturu, način koji način će se to finansirati, pogotovu ako imamo u vidu da je model finansiranja — samofinansiranje. Čak i da se dogodi idealno, da gas stigne na granicu Srbije, otvara se pitanje kako će Srbija svoj koridor do Mađarske finansirati“, kaže Sokolović.

    Inače, poslednje procene Ujedinjenih nacija govore da ćemo 2025. godinu dočekati sa 10 milijardi stanovnika, pa je jedno od najvažnijih pitanja kako obezbediti pristup energije svim ljudima koji žive na planeti, posebno ako znamo da više od dve milijarde stanovnika nema nikakav pristup energiji.

    Nafta će i dalje biti prisutna kao ozbiljan energent, pojačana potrošnja gasa upravo pod pritiskom ekoloških zahteva, ali će obnovljivi izvori biti tek na četvrtom ili petom mestu u energetskom miksu. Poenta dolaska do jeftinije energije je u smanjenju troškova proizvodnje, kaže Slobodan Sokolović.

    „To se postiže vrlo jednostavno, pojednostavljivanjem procedura. U istraživanju eksploatacije nafte imamo model koji nam govori da smo uveli jako veliki broj standarda, velike birokratske procedure koje nam nanose velike probleme u samom formiranju cene. Dakle, budžet ili prognozu ne treba formirati na bazi neke projektovane cene nafte, već na bazi informacije za koliko ćemo smanjiti ukupne troškove proizvodnje nafte“, kaže gost „Energije Sputnjika“.

    Interesantna je činjenica da po novoj, kontrolisanoj ceni od 40 dolara po barelu naftaši imaju bolju zaradu nego kada je cena nafte bila 80 dolara. To je očigledno cena nafte koja im odgovara, ali pojedine zemlje koje su zarađivale enormna bogatstva, poput Saudijske Arabije, pokušavaju da se vrate na prethodno stanje.

    „Procenjuje se da će cena nafte biti između 50 i 55 dolara u narednom periodu. Niko ne očekuje da će biti nešto veća. Kada govorimo o Saudijskoj Arabiji onda treba reći da je ona ponovo povećala proizvodnju, pa se postavlja pitanje o čemu se radi. Reč je o ekonomskim reformama koje podrazumevaju da njen budžet i poslovanje što manje zavise od proizvodnje nafte i gasa, da to više ne bude ključni ’inkam‘ njihovog budžeta. Saudijska vlada je donela strateški dokument ’Vižn 2030‘ u kome je upravo definisan akcioni plan, šta će sve raditi, u šta će investirati da napravi ozbiljno restrukturiranje privrede i ekonomije“, kaže Sokolović.

    S obzirom na to da će „crno zlato“ i dalje biti dominantni energent, pitanje je koliko je moguće da se politički deo biznisa sa naftom iskoristi za razvoj zemalja koje nisu bogate naftom, kao što je Srbija.

    Sagovornik „Energije Sputnjika“ kaže da je pohvalno što se pojavio novi način razmišljanja na ovu temu. Posao sa naftom i drugim energentima treba da se razvija ne samo infrastrukturom, u smislu izgradnje naftovoda i gasovoda, ne samo smanjivanjem troškova proizvodnje nafte i gasa, već istovremeno i razvojem novih tehnologija istraživanja, proizvodnje i prerade.

    Opširnije o ovoj temi saznajte u audio-izdanju emisije „Energija Sputnjika“, čiji se link nalazi na početku teksta.

    Tagovi:
    turski tok, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga