10:52 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Vetrenjača

    Kad će vetar da oduva srpske turbine

    CC0 / Pixabay
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Ekipa Sputnjika
    0 07

    Kakva je budućnost obnovljivih izvora energije u svetlu klimatskih promena u Srbiji, ali i u našem regionu, Jelica Putniković je razgovarala sa Aleksandrom Jovovićem, profesorom Mašinskog fakulteta Beogradskog univerziteta i Željkom Markovićem, starijim menadžerom u „Dilojtu Srbija".

    Srbija je među prvih deset zemalja u svetu predala svoje ciljeve za dostizanje smanjenja emisije štetnih gasova u nekom vremenskom periodu, a procenili smo da ih je, u odnosu na 1990, moguće smanjiti za skoro 10 odsto, kaže Jovović. Što se tiče  obnovljivih izvora energije, Jovović podseća da to pitanje razmatra vrlo ozbiljno Ministarstvo energetike kroz nacionalnu strategiju razvoja energetike i program ostvarivanja strategije, a ti podaci su delimično pretočeni u nacionalne izveštaj u oblasti klimatskih promena. Tamo se vidi napredak u smislu većeg uključivanja obnovljivih izvora i smanjenja korišćenja uglja u narednih 20-30 godina.

    Ispunjenje cilja koji je zacrtan Pariskim sporazumom jeste da se do 2100. godine limitira porast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa, što zahteva da se izvrši tranzicija energetskog sektora, navodi Marković.

    „Ta emisija mora da opadne u odnosu na sadašnji nivo za 70 odsto do 2050. godine. Uloga obnovljivih izvora energije je ključna u realizaciji tih ciljeva. Korišćenje fosilnih goriva do 2050. godine trebalo bi da se prepolovi, a energija vetra i sunca do 2030. godine treba da bude glavni energent. Da bi se to sve ostvarilo, potrebno je dosta novca", konstatuje Marković.

    Jovović napominje da se ulaganja u tom sektoru višestruko vraćaju, precizirajući da će povećano učešće obnovljivih izvora energije povećati ukupan BDP celog sveta za 1,1 odsto.

    „Cela industrija u oblasti obnovljivih izvora proizvodi i ugrađuje novu opremu, zapošljava ogroman broj stanovnika, razvija tehnologije strahovitom brzinom", kaže on.

    Marković, međutim, upozorava da iako postoje tehnologije niske emisije ugljenika koje su ispravan put, nije tako lako odustati od korišćenja fosilnih goriva, ali da sa druge strane nove tehnologije kao što su solarni paneli, solarne elektrane, energija vetra polako dostižu zrelost na tržištu.

    „Stvarna cena proizvodnje iz klasičnih fosilnih goriva i dalje je drastično jeftinija od proizvodnje iz obnovljivih izvora. Obnovljivi izvori su postigli jako nisko cenu i ona je sada niža od fosilnih zato što su fosilna goriva opterećena velikim brojem nameta, taksi koji se odnose na emisije ugljenika", kaže Jovović, dodajući da Srbija od 2000. godine ima drugu strategiju energetike i nekoliko nacionalnih dokumenata u oblasti klime, zaštite životne sredine raznih sektora, ali nema ključni dokument, a to je strategija razvoja privrede na neki duži vremenski period.

    Na pitanje možemo li da naučimo nešto od onoga što su članice Evropske unije već uradile, Marković ističe da je samo pitanje kada je pravo vreme da se uđe u razvoj obnovljivih izvora energije.

    „Da bismo finansirali te izvore, moramo naći novac. Kupci električne energije, odnosno stanovništvo, finansira izvore obnovljive energije preko takse za obnovljive izvore energije. Energija i u Nemačkoj i u Srbiji je iste vrednosti, ali su takse različite", objašnjava naš sagovornik.

    Kako kaže, niko neće investirati ukoliko ne može da povrati novac. Rast cene električne energije u Bugarskoj zbog takse za obnovljive izvore energije bio je 14 procenata i to je dovelo do velikog nezadovoljstva građana, pa je Vlada u Bugarskoj pala, podseća on.

     „Fid in" tarife ili garantovana otkupna cena za proizvodnju struje dala je zamajac za razvoj obnovljivih izvora energije, ali cena tehnologije, prema rečima Markovića, opada zato što se tehnologije razvijaju jako brzo.

    „Kada se vežete za `fid in` tarifu, vi se vežete za neku cenu. U međuvremenu, troškovi padaju i imate dilemu da li vi preplaćujete i dajete više nego što bi bilo realno. Potencijal za pronalaženje realne cene je doveo do toga da se uvodi aukcijski mehanizam za obnovljive izvore energije," kaže Marković.

    Kad je reč o očekivanjima da će struja biti jeftinija za potrošače, on podseća da je 2008. godine cena energije bila 80 evra po megavat času, a da je prošle godine iznosila 38-39 evra.

    „To je odnos proizvođač-berza. Za samog kupca, zasad ne, zato što razvoj novih izvora nameće opterećenje u obliku taksi za obnovljive izvore energije, pa i ako padne cena, taksa malo poraste. Došlo je do  stagnacije u prethodnih nekoliko godina, ne samo kad je u pitanju električna energija nego i konačna cena za potrošače", zaključuje Marković.

     

    Tagovi:
    zelena energija, Energija Sputnjika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga