10:45 12 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Lekovi
    © Fotolia / Mrallen

    Slučaj „Galenika“ — ima li uopšte leka

    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 19
    Pratite nas

    „Galenika“ ovakva kakva je, sa ovakvim proizvodnim programom i sa ovakvim načinom upravljanja, nema perspektivu zato što se farmaceutsko tržište etabliralo i svake godine se menja, kaže za „Energiju Sputnjika" Dragovan Milićević, profesor finansija i ekonomski konsultant, koji je godinama radio u farmaceutskoj industriji.

    Komentarišući da li će konačno biti rešena sudbina „Galenike“, čijih nekoliko privatizacija nije uspelo, Milićević nije optimističan ni da će jedan od zainteresovanih kupaca, brazilska kompanija EMS S.A. ili švajcarski „Amikus“, koji su dostavili ponude, biti novi gazda zemunske farmaceutske kuće.

    „Ne vidim da će se ta njihova priča privesti kraju zato što od dva ponuđača, ’Amikus‘, po onome kako je Ministarstvo privrede stavilo u poziv, ne bi mogao da učestvuje, jer je to firma čiji su osnivači, odnosno vlasnici, investicioni fond. A u pozivu je jasno rečeno da kompanija mora da se bavi farmaceutskom proizvodnjom i da ima minimalni promet od nekih trista miliona evra na godišnjem nivou. Brazilska firma ima te uslove ali nije se javila brazilski EMS već neki njihov evropski ogranak. To nije ograničavajući faktor, s obzirom da znamo da su danas u farmaceutskoj industriji vrlo intenzivne fuzije, farmaceutska industrija je takva vrsta industrije da je ona nosilac nekih novih trendova, što se tiče akvizicija, tako da ne vidim neko ograničenje. ’Galenika‘ ima drugi problem, od 1995. godine, kada je bila prva farmaceutska kuća u Srbiji, koja je tada imala oko 40 odsto tržišta lekova, tokom 2016. godine je ostvarila prodaju u vrednosti od samo 38 miliona evra i prodala samo 23 miliona pakovanja. Od firme koja je nekada imala 40 odsto srpskog tržišta, na današnjem tržištu Srbije (za četiri grupe lekova, ono što ide preko tzv. apotekarskog programa i bolničkog — a, a1, b i c lista) koje vredi oko 650 miliona evra sada imate situaciju da ’Galenika‘ drži samo nekih 7-8 odsto. To se vidi iz preciznih podataka o prodaji lekova za 2015. godinu, za 2016. i prvih šest meseci 2017. godine. Ako posmatramo i ono što ide kao derivati i druge vrste proizvoda, na tržištu od 750 miliona evra ’Galenika‘ „pokriva“ samo odsto.“

    Objašnjavajući kako se desilo da „Galenika“ padne na tako „niske grane“ u farmaceutskom sektoru, Milićević nabraja nekoliko faktora. „Galenika“ je 1991. godine prvi put privatizovana od strane „ICN farmaceutikals“ Milana Panića koji nije ispunio ugovor, zato što su sva četiri patenta koje su navodno unesena kao osnivački ulog, kao patentno pravo, tržišno bili potpuno promašene investicije.

    Komentarišući da situacija nije bila bolja ni posle 2000. godine, Milićević kaže da je „Galenika“ „paradigma srpske polit-ekonomije“. Posle raskida ugovora sa Panićem „Galenika“ je, praktično, prešla u državne ruke (90 odsto vlasništva) i postaje moneta za potkusurivanje, bila je, praktično, partijski plen.

    „’Galenika‘ je počela da se urušava posle prvog velikog problema 1999. godine i posle toga se više nikada nije oporavila. Do 2006. godine tržište lekova u Srbiji je bilo strukturirano tako da su više od 60 odsto lekova isporučivali domaći proizvođači: ’Hemofarm‘, ’Galenika‘, ’Zdravlje‘, tadašnji ’Srbolek‘ i ’Jugoremedija‘. Srpsko tržište lekova je potpuno urušeno sa neuspešnim privatizacijama, počev od ’Galenike‘ i načina na koji je to urađeno ili nije urađeno posle 2000. godine, a onda imamo situaciju da je jedan ’Srbolek‘ potpuno nestao sa tržišta, da je ’Jugoremedija‘, kao jedna perspektivna i potentna farmaceutska kuća sa veoma dobrim proizvodnim programom potpuno nestala sa tržišta, nešto sa privatizacijom od strane Ninija… Danas imamo samo jednog ozbiljnog igrača, a to je ’Hemofarm‘, mada i on kao kompanija sve manje ima domaće tržište zato što su vlasnici iz Nemačke, koji su dosta orijentisani na uslužnu proizvodnju i takozvana izvozna tržišta“, objašnjava sagovornik „Energije Sputnjika“.

    Procenjujući šta bi se moglo desiti kada u „Galeniku“ uđu novi investitori, Milićević kaže: „To je stvar orijentacije budućeg vlasnika. Tržište lekova u svetu se sasvim drugačije strukturira nego što je pre pet ili deset godina. Danas je srpsko tržište lekova takvo da imate jednu trećinu samo domaćeg proizvođača, ili, bolje rečeno, domaće proizvodnje, jer sem ’Galenike‘ danas nemate nijednu domaću farmaceutsku kuću u smislu vlasništva. ’Galenika‘ je u najvećem delu izvoznog tržišta izgubila registracije. Povremeno morate obnavljati registraciju koja važi do pet godina, jer ne možete izvoziti lek ako ga niste registrovali na tom tržištu. ’Galenika‘, kao kompanija, sem Bosne i Crne Gore nema nijedno izvozno tržište da plasira svoje proizvode.“

    Komentarišući da li potencijalni kupci „Galenike“ imaju ambicije da iskoriste pogodnosti koje Srbija ima na ruskom tržištu, pa da možda planiraju obnovu licence u Rusiji, Milićević dalje kaže da je „u kratkom roku to nemoguće, jer će obnova registracije trajati dve-tri godine. Rusko tržište lekova je sada mnogo drugačije nego što je bilo pre nekoliko godina. Kupiti ’Galeniku‘ da bi se vrlo brzo novac vratio izvozom na rusko tržište je nemoguće.“

    Na pitanje Jelice Putniković za „Energiju Sputnjika“ otkud njihov interes da uopšte apliciraju za „Galeniku“ Milićević odgovara da zemunska farmaceutska kuća „ima Dži-Em-Pi standard za takozvane čvrste forme lekova i ima proizvodni kapacitete koji mogu da pokriju nekih 100 do 120 miliona pakovanja, što uopšte nije zanemarljivo. Ovde se mogu raditi njihovi lekovi. Ipak je malo drugačije proizvoditi lek u Evropi nego da ga proizvodite u Indiji. Mada, Indija je najveći svetski proizvođač lekova. Najveći broj svetskih kompanija uslužno rade proizvodnju zato što je tamo jeftina radna snaga. U Indiji imate veliku maržu pokriće, jer učešće varijabilnih troškova je zaista, zaista jako nisko. A kad imate evropsku proizvodnju kod nas, sa ovom cenom rada, sa ovim ostalim troškovima energije i tako dalje, imate ipak konkurentnu proizvodnju. Uz to „Galenika“ ima stručnjake i dosta, 1400 radnika. Plašim se, na osnovu baznih procena gotovinskog toka, toga koliko bi „Galenika" stvarno vredela, koliko može da generiše profit, da je, ko god bude došao, neminovno da se broj radnika bar prepolovi.“

    Kako kaže, farmaceutska industrija je odavno definisala neke osnove poslovanja i dobro je poznato koliki je broj radnika potreban za koliki kapacitet.

    Pitanje je i tehnološke strukture „Galenike“ u ovom trenutku. Pogon čvrstih formi gde su dobili taj takozvani Dži-Em-Pi je takozvana dobra proizvodna praksa. Ne bi bilo ograničenja da taj pogon bude uposlen maksimalno. Ali pitanje je koliko će budući vlasnik pokušati da uposli proizvodnju generalno  od početka, od sirovine, od razmeravanja pa do gotove tablete, da li će ipak pokušavati da uposle proizvodnju sa jednom od dve faze tehnološkog postupka pakovanja.

    Kada se sve ovo uzme u obzir, Milićević na pitanje ima li šanse da se „Galenika“ vrati na pređašnje „grane“, da zaposli sve radnike i sve proizvodne pogone, odgovara da bi „bilo neozbiljno reći da nema“.

    „Ali ne mogu se nikada obnoviti sve prethodne proizvodnja, zato što je nemoguće da obnovi proizvodnju antibiotika, proizvodnju penicilina. Tu priču treba da zaboravimo. Nijedna fabrika u Evropi ne radi više proizvodnju penicilina. ’Galenika‘ u ovom trenutku ima proizvodnju čvrstih formi i ima tečne forme, takozvane ’injekcione‘, koje treba tek da testira da bi mogla da dobije sertifikat da može da ih proizvodi, da ih izveze i da te proizvode registruje u Srbiji, jer i u Srbiji morate imati Dži-Em-Pi da bi mogli da registrujete te preparate. U ovom trenutku injekcione forme radi u Turskoj, a Dži-Em-Pi ima za tzv. proizvodnju masti i gelova. Od tri pogona, mi danas imamo dva pogon u koje treba tek da se ulaže velika količina novca“, priča Milićević navodeći da iznos investicija „zavisi od kapaciteta, od opreme… Ali verujte, dobijanje Dži-Em-Pija je nemoguće bez četiri do pet miliona evra po pogonu, pod uslovom da to ne bude neka ekstremno velika proizvodnja. Računajte da u ’Galeniku‘ treba uložiti deset miliona ovog trenutka da bi ta proizvodnja mogla da dobije Dži-Em-Pi.“

    Milićević ne spori da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih i da brazilske i švajcarska kompanija imaju neki interes da dođu u Srbiju.

    Tagovi:
    Galenika, Dragovan Milićević, Jelica Putniković, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga