02:18 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Srpski carinik overava dokumenta

    Slobodna trgovina je utopija

    © Foto : Uprava carine
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    80
    Pratite nas

    „Bez obzira na sve korake koji su preduzeti, zapravo nije došlo do realne integracije država-članica organizacije Merkosur. Proces političke integracije je bio slab i zavisio je od konjunkturnih uzleta i padova onih koji su upravljali državama-osnivačima, a potom i zemljama koje su se pridružile“, kaže za Sputnjik urugvajski pravnik Ramiro Čimuris.

    „U realnosti nema nikakve realne integracije, a samo spolja gledano deluje da postoji trgovački tok“, objašnjava naš sagovornik.

    Merkosur, osnovan 1991. godine, predstavlja političku i privrednu organizaciju na južnoameričkom kontinentu, koju čine ArgentinaBrazilParagvajUrugvaj (članstvo Venecuele je pod suspenzijom). Organizacija promoviše slobodan protok dobara, usluga i radne snage među zemljama-članicama, što je trebalo da dovede i do eliminisanja carina i kvota na promet roba ili bilo kakvih mera sa sličnim efektima. Takođe, jedan od osnivačkih ciljeva Merkosura je usvajanje zajedničke politike trgovine sa drugim zemljama ili zajednicama zemalja, kao i koordinacija zajedničkih stavova na regionalnim i međunarodnim trgovinskim i privrednim skupovima.

    Čimuris, koji je inače član Komiteta za eliminisanje dugova u državama trećeg sveta, dodaje i da „protekcionizam razvijenih država nameće svoju politiku državama u razvoju“.

    Ekspert je izrazio mišljenje da su ekonomske integracije kratkotrajne pojave:

    „Politika integracija, kao i pojam organizacija slobodne trgovine zvuči kao nekakav ulepšan izraz. Do koje mere idu te ’slobode‘ u okvirima sličnih komercijalnih sporazuma? Unutrašnja pravila Merkosura i postignutih i potpisanih sličnih sporazuma zapravo su norme protekcionizma, koje umesto da dovedu do slobodnije trgovine, zapravo vezuju i ruke i noge i samo nameću nove obaveze“.

    Osim već pomenutih ciljeva, političko-privredna organizacija Južne Amerike je osnovana i sa idejom da se u njenim okvirima radi na jačanju makroekonomske i sektorske politike spoljne trgovine, poljoprivrede, industrije, poreza, monetarnog sistema, deviznog kursa, kapitala, usluga, carina, saobraćaja i komunikacija zemalja-članica, i svih drugih oko kojih se postigne dogovor, kako bi se osigurala slobodna konkurencija među zemljama-članicama. Međutim, urugvajski pravnik u realnosti vidi nešto sasvim drugačije od proklamovanih ciljeva:

    „Kada govorimo o Svetskoj trgovačkoj organizaciji (STO), radi se više o grupi kompanija a ne država, jer Međunarodna privredna komora uključuje 140 najvećih transnacionalnih kompanija planete, ulazi u sastav STO i ’konglomerata‘ pod nazivom Globalni ugovor koji funkcioniše u okvirima UN“.

    Naš sagovornik upozorava da su pregovori sve zatvoreniji, a da javnost sve manje može da zna šta se na ovim debatama odlučuje.

    „Naprotiv, pregovori bi trebalo da budu otvoreni za javnost, da bi države i njihovi stanovnici znali u kakvim investicijama učestvuju. Zbog načina kako se sad radi, vrlo često dolazi do konflikata jer su uslovi pod kojima je došlo do sporazuma u datom trenutku bili poznati samo malom broju ljudi, a koji najčešće imaju neke neposredne koristi od takvih sporazuma“, objašnjava Čimuris.

    Podsetimo da je do formiranja organizacije Merkosur došlo je nakon što su 1985. godine predsednici Argentine Raul Alfonsin i Brazila Žoze Sarnej potpisali Program o integraciji i privrednoj saradnji Argentine i Brazila. Ovo je bio uvod ka daljem privrednom povezivanju južnoameričkih zemalja.

    Na predsedničkom samitu decembra 2004. dogovoreno je osnivanje Skupštine Merkosura. Takođe je predviđeno da u organizaciji svaka zemlja ima po 18 predstavnika, bez obzira na broj stanovnika. Venecuela je 31. jula 2012. postala punopravna članica Merkosura, i to nakon suspenzije Paragvaja 22. juna iste godine, zbog kršenja Demokratske klauzule Merkosura. Međutim, nakon što je Karakas pao u brojne ekonomske teškoće, članstvo Venecuele u ovoj organizaciji je suspendovano u avgustu 2017. godine.

    Tagovi:
    trgovina, Svetska trgovinska organizacija