13:11 15 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 251
    Pratite nas

    NIS Petrol, ćerka-firma Naftne industrije Srbije u Rumuniji, poseduje čak šest istražnih koncesija za naftu. Dosadašnji rezultati istraživanja su ohrabrujući, a proizvodnja bi trebalo da počne za godinu dana.

    Uprkos zahtevnim tržišnim uslovima u kojima poslednjih godina posluju proizvođači nafte, Naftna industrija Srbije (NIS) je ove godine uvećala neto dobit 2,6 puta, a ukupnom uspehu NIS grupe doprinela je i njena ćerka-firma NIS Petrol u Rumuniji, koja je u posedu šest koncesija za naftu.

    Od 2011. godine, otkad je NIS Petrol prisutan u Rumuniji, posebno je angažovan u oblasti istraživanja nafte od kojih nije odustao ni u godinama velikog pada cene na svetskom tržištu.

    Malo je poznato da NIS Petrol poseduje čak šest istražnih koncesija za naftu i operater je na svih šest blokova, što praktično znači da na njima izvodi i istraživanja. To čini sa još tri partnera, a sve koncesije se nalaze na zapadu Rumunije, uz granicu sa Srbijom i Mađarskom.

    „Dosad postignuti rezultati su ohrabrujući i očekujemo da budemo uspešni“, ocenio je zamenik generalnog direktora NIS Petrola u Rumuniji i izvršni direktor za istraživanje i proizvodnju Vanja Aleksić. On je u Temišvaru novinarima redakcija iz Srbije predočio da je vrednost dosadašnjih investicija u poslovanje u Rumuniji 100 miliona evra, a da je obrt u 2016. godini bio 49 miliona evra.

    Aleksić je napomenuo da je NIS Petrol izveo ukupno 450 kvadratnih kilometara 3D seizmičkih ispitivanja, i prikupio podatke, što je najveći projekat akvizicije u rumunskom delu Panonskog basena.

    „Praktično smo jedina kompanija koja je u Rumuniji u poslednje tri godine uspela da izvede 3D seizmiku“, naglasio je Aleksić. On prognoze o uspešnosti posla zasniva i na činjenici da su dosad u 95 odsto slučajeva njihove procene bile dobre.

    Konferencijska sala u sedištu OPEK-a u Beču
    © AFP 2021 / ALEXANDER KLEIN / FILE

    Sumirajući postignuto, on je naveo da su izbušene dve istražne bušotine, čime je otkriveno osam novih ležišta ugljovodonika sa rezervama koje imaju potencijal. To, međutim, još ne znači i komercijalnu proizvodnju, jer dodatnim aktivnostima to tek treba da se potvrdi.

    „Zasad je jedino završeno bušenje i ispitivanje dve bušotine na polju Žombolj, i plan za naredni period je da se ono pusti u proizvodnju koristeći princip kogeneracije, istovremenog dobijanja toplotne i električne energije. Drugim rečima, imaćemo mobilno postrojenje za proizvodnju gasa koji će se putem generatora konvertovati u energiju i planirano je da imamo dnevno do 150 megavat časova struje iz gasa, koju ćemo moći da plasiramo na tržište“, objasnio je Aleksić. On očekuje da će postrojenje početi da radi početkom 2019. godine.

    Plan NIS Petrola je, napominje, da nastavi sa radovima u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte. Na pitanje o kakvim koncesijama je reč, on je precizirao da su one na period od 25 godina. Ako se ispostavi da je u pitanju isplativ posao, NIS će, kaže on, tražiti produžetak koncesije. Inače, sva nalazišta nafte u Rumuniji pripadaju državi, a zemlja na kome se nalaze — njenim vlasnicima.

    Aleksić objašnjava da od početka seizmičkih istraživanja do prve proizvodnje prosečno treba da prođe pet do sedam godina. Probna proizvodnja se zato i radi da bi se ustanovilo koliko je dotok siguran.

    „Kada je u pitanju Panonski basen (Mađarska, Rumunija, Srbija), procena je da on može da ima dobru perspektivu. Da nije tako, ne bismo ga istraživali i radili studiju o regionalnom modelu i naftno-gasnom potencijalu Panonskog bazena, koja je pri kraju“, ističe Aleksić, koji je pre nego što je preuzeo posao u Rumuniji na sličnim poslovima bio angažovan i u Mađarskoj.

    NIS Petrol se u Rumuniji bavi i prometom nafte i naftnih derivata i mada nema svoju rafineriju na tlu Rumunije, ima 18 benzinskih stanica i sve rade pod brendom „Gasprom“, ističe zamenica generalnog direktora NIS Petrola u Rumuniji i izvršna direktorka za promet Ileana Baltatu.

    Konstantan rast privrede koji je doprineo da BDP Rumunije za devet meseci ove godine bude 6,9 odsto veći u odnosu na isto vreme lane i mala stopa nezaposlenosti od samo pet odsto, koja je u velikim gradovima blizu nule, ali i tranzitna pozicija zemlje, uticali su na to da u poslednje dve godine prodaja goriva na benzinskim stanicama NIS Petrola raste po godišnjoj stopi od oko 35 odsto. To je i razlog što je NIS Petrol sve aktivniji i u oblasti prometa.

    Rumunske rafinerije godišnje prerade 12 miliona tona nafte i njihov kapacitet je veći od potreba Rumunije. Zato je ona izvoznik nafte. Najjači igrači koji drže rumunsko tržište nafte i naftnih derivata su OMV, a potom MOL, Lukoil i Rompetrol.

    Na pitanje novinara koliko država Rumunija zahvata iz cene goriva, rečeno je da takse čine 52 odsto cene.

    Treća oblast poslovanja NIS Petrola u Rumuniji — trgovina električnom energijom — po rečima Aleksića je za njih najmlađi biznis. Struju prodaju na berzi u Srbiji, Mađarskoj, Rumuniji i Sloveniji, i obim trgovanja u ovoj godini iznosio je 2,6 teravat časova.

    Tagovi:
    nafta, Naftna industrija Srbije, Rumunija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga