21:49 05 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Solarni paneli

    Da li je Srbija spremna za proizvodnju potpuno nove energije

    © AP Photo / PRNewsFoto/Innovative Solar Systems
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4232
    Pratite nas

    Srbija ima pamet, ideje i volju za kretanje u energetsku tranziciju, ali nedostaje joj politička volja, kako u tom sektoru više ne bi kaskala za svetom. Prelazak na obnovljive izvore energije značiće nova radna mesta, kao i snažniju privredu zemlje.

    Srbija proizvodi dve trećine električne energije iz uglja, dok Velika Britanija od aprila ove godine nije proizvela nijedan kilovat iz tog energenta. Kojim putevima bi Srbija trebalo da krene u neminovne promene na polju energetike, a da pritom ne ugrozi svoju energetsku bezbednost, govorio je profesor doktor Aleksandar Jovović na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gost emisije „Energija Sputnjika“, koju uređuje i vodi Jelica Putniković,.

    Početkom prošlog veka zagađenje u Velikoj Britaniji bilo je takvo da se nebo iznad Londona nije videlo od količine dima, naročito u zimskim mesecima.

    Sagovornik Sputnjika podseća da je u zimu 1952. godine koncentracija sumpornih oksida i ostalih čađi dostigla neslućene razmere zahvaljujući hladnoj zimi i lošim atmosferskim uslovima. Tada je od zagađenja vazduha umrlo nekoliko hiljada ljudi.

    „Jedna od najvećih svetskih katastrofa dovela je do toga da se promeni sistem zaštite životne sredine, ali i način korišćenja klasičnih goriva. Danas u većini gradova više nemate pojedinačna ložišta. Beograd je odavno preuzeo sistem daljinskog grejanja, ali je za razliku od mnogih zemalja u svetu zadržao i dalje korišćenje fosilnih goriva kao primarna za proizvodnju električne i toplotne energije za grejanje“, kaže profesor Jović i dodaje da su klimatske promene i podizanje temperature ne zemlji posledica ljudskog uticaja, što nije bilo poznato do pre 40-50 godina.

    „Povećavamo koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi, tako utičemo na promenu klime. Sve relevantne naučne teorije, pa čak i one koje liče da govore suprotno, ukazuju da je antropogeni uticaj prouzrokovao sâm sebi potencijalnu katastrofu, odnosno direktno uticao na promenu klime.“

    Jović kaže da su se zemlje na različite načine obavezivale potpisujući sporazume, ali da je najznačajniji potpisan i ugovoren Pariski sporazum i da on predstavlja najkrupniji korak u smanjenju uticaja gasova sa efektom staklene bašte.

    Srbija se vezala za ugalj sticajem okolnosti, gradeći elektrane posle Drugog svetskog rata sve do devedesetih godina. Profesor Jović tvrdi da je ključni problem u sankcijama i devedesetim godinama koje su unazadile našu privredu, a da nam tehničkog znanja i pameti nikada nije nedostajalo.

    „Jedna od poslednjih izgrađenih termoelektrana ’Nikola Tesla B‘ bila je po svojoj efikasnosti i tehnologiji proizvodnje električne energije među deset najefikasnijih elektrana na svetu, a onih devet drugih bile su nuklearke. Dok smo bili pod sankcijama, svet je otišao na potpuno drugu stranu, a mi smo se zadržali na fosilnim gorivima niskog kvaliteta. Poslednjih petanestak godina isprečila nam se ekonomska situacija i naša nedovoljna zrelost.“

    Što se tiče elektroenergetske tranzicije naše zemlje, situacija ipak nije potpuno crna. Profesor Jović kaže da Srbija ima veliki hidropotencijal i da ga pristojno koristi, ali da je problem što nemamo mali sistem hidroelektrana i što nemamo obnovljive izvore onako kako bismo hteli.

    Rešenje pitanja sredstava koje možemo da odvojimo kao zemlja da bismo proizveli potpuno novi sistem proizvodnje električne energije, naš sagovornik vidi u uvođenju sistema taksi na proizvodnju ugljen-dioksida. Takse bi dovele cenu proizvodnje energije iz fosilnog goriva na realan nivo, jer je ona visoka i proizvođači bi odustajali od nje.

    Tu je i uticaj na zdravlje ljudi, to jest cena koju plaćamo zdravljem. Po rečima profesora Jovića, neke studije nisu dovoljno precizne, ali jesu analize koje ukazuju koliko skraćujete godine života u jednoj zemlji time što trošite neku vrstu goriva.

    „Korišćenje uglja ima loš negativan efekat, koji negde na duži niz godina pokazuje da, ako uložite jednu milijardu evra u sistem zaštite vazduha, dobićete 30 milijardi u nekom vremenskom periodu. Međutim, ta jedna živa, stvarna milijarda jeste ulaganje u tehnička rešenja, a tih 30 milijardi su razmazane budžetske milijarde koje se ne vide svakodnevno. To se vidi na dugi niz godina i veoma je teško doneti političku i ekonomsku odluku da ulažete tolika sredstva. Na to vas teraju pregovori sa Evropskom unijom, želja da budete civilizovani deo nekakvog sveta.“

    Profesor Jović objašnjava da se mnoge stvari u elektroprivredi i drugim sektorima naše privrede nisu menjale zbog izostanka političke odluke koja bi mnoge radnike ostavila bez posla. Međutim, situacija će morati da se menja iz razloga što je bivša Jugoslavija, a samim tim i Srbija, kao njena naslednica-potpisnica, potpisala mnogo konvencija i sporazuma kao što su Kjoto, Pariski sporazum kao i Geteborški. On ograničava emisije dioksida, azotnih oksida, čestica i još nekih komponenti iz oblasti energetike i poljoprivrede do 2020-2030. godine.

    „Mi smo dužni da unesemo taj protokol i u naše zakonodavstvo i teško je reći koliko ćemo moći da smanjimo zagađujućih komponenti za narednih 15 godina. Znamo šta nam je obaveza, samo je pitanje kako sprovesti. Doneta je odluka da do 2020. godine uvedemo 27 odsto obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije i 10 odsto biogoriva, a još smo daleko od cilja“, objašnjava Jović.

    Problem radnika koji će ostati bez posla, profesor Jović smatra lako rešivim uz obrazloženje da će radnih mesta biti za sve.

    „Gradiće se toplotne ili termoelektrane koje zapošljavaju ljude. Pojavio se veliki broj proizvođača malih kotlova, srednjih kotlova, proizvođača opreme za doziranje biomase, za korišćenje drugih izvora energije. U sektoru malih hidroelektrana, nekoliko proizvođača unapredilo je opremu koju su nabavili i već sledeću elektranu kad su napravili, imali su dosta svoga. Ne zaostajemo toliko, koliko se čini kad gledate spolja“, kaže on, uz tvrdnju da uvođenje obnovljivih izvora energije na duži rok podiže ekonomsku snagu zemlje.

    „Mnogi podaci govore da će u čitavom svetu to povećanje obnovljivih izvora energije povećati ukupan GDP. U celom svetu 2030. godine će se povećanjem udela obnovljivih izvora na 36 odsto povećati svetski GDP za oko 1.300 milijardi dolara, znači 1,1 odsto. To je ogromna suma novca, ogroman broj zaposlenih ljudi će biti u tom sektoru.“

    Srbija ima odgovarajuće potencijale za proizvodnju „zelene“ energije i strategija energetike koju je ministarstvo donelo ukazuje na potencijal iskorišćavanja velikih kapaciteta proizvodnji energije iz biomase, sunčane energije i vetra. Što se tiče malih elektrana, naš sagovornik ukazuje na još jedan ključni problem kad je uvođenje obnovljivih izvora u pitanju.

    „To su relativno mala postrojenja koja će biti raštrkana po celoj zemlji i potrebno ih je dobro povezati u energetski sistem što je veoma teško.“

    Obrazlažući zašto je sav teret tog posla država prebacila na Elektroprivredu Srbije, profesor Jović objašnjava da je normalno da glavni operater brine o mreži. Veliki problem jeste nemogućnost mreže da tu proizvedenu električnu energiju prenese do drugih potrošača. Zbog toga je potrebno ulaganje u ceo mrežni sistem i prenos električne energije, a veliki projekti od strane Evropske komisije će doprineti da se stvar poboljša.

    „Država je donela set zakona i podsticajne mere kroz odgovarajuće ’fid-in‘ tarife. Svi koji žele da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora i mogu da obezbede sve dozvole, skočili su da iskoriste sve ’fid-in‘ tarife.“

    Naš gost kaže da se sporo prilagođavamo svetu i teško nam je da presečemo, te da je u nedostatku političke volje, donošenje evropskih propisa dobro kako bismo neke stvari popravili. Uveren je da bi ekonomija i tržišna privreda naterale EPS da zatvori neke od termoelektrana, bez obzira da li EU traži to od nas. Kao jedan od razloga navodi i to da cena električne energije dobijene iz obnovljivih izvora nije skupa i u datim momentima dostiže nivo koji je ispod one dobijene od fosilnih goriva.

    „Ako na vreme kupujete stokove električne energije, možete da kupite vrlo jeftino. Struja se ne kupuje danas za danas u zimskom periodu, već kad joj je cena povoljna. Pre nekoliko meseci je cena struje dobijene iz vetra bila 42,8 evra po megavat-času, što je manje od cene iz uglja“, navodi Jović i dodaje da treba gledati brojke.

    „Evropska unija je radila ozbiljne fizibiliti studije — koliko će uvođenje novih mera za zaštitu životne sredine koštati, koliko će im se vratiti. Kada saberete i zdravlje ljudi, nova radna mesta i sve druge efekte, imate ozbiljnu ekonomsku sliku, možete donosite odluke“, zaključio je naš gost. 

     

    Tagovi:
    Energija Sputnjika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga