17:38 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    1742
    Pratite nas

    Zahvaljujući milionima dolara koje kineske državne banke i investicioni fondovi izdvajaju za finansiranje kompanije „Hestil grup“, proizvodnja smederevske železare dostigla je istorijski maksimum. Srpska fabrika sada bez carina može da izvozi čelik u 28 zemalja EU. Zastupnici interesa evropskih proizvođača čelika u njoj vide „trojanskog konja“.

    Dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa pokušava da ograniči uvoz čelika iz Kine i vodi s njom trgovačke pregovore, njene metalurške kompanije već su odavno promenile strategiju. Poslednjih godina one zatvaraju domaću proizvodnju i šire je izvan granica Kine, dobijajući milijarde od državnih banaka i fondacija.

    Ove godine Bela kuća je uvela carine na uvoz čelika od 25 odsto i na uvoz aluminijuma od 10 odsto: za Kanadu, Meksiko i Evropsku uniju one su na snazi od 1. juna, a za sve ostale još od marta. 

    Iako čelik iz inostranih postrojenja kineskih kompanija takođe potpada pod ova ograničenja, ona su mnogo manja od antidamping carina na proizvode od čelika iz same Kine koje su SAD uvele ranije, a koje su često i veće od 200 procenata.

    Bum u proizvodnji čelika u Kini počeo je na početku novog milenijuma, kada je Peking počeo da podržava ovaj sektor, smatrajući ga ključnim za stvaranje moćne ekonomije. Od 2000. do 2013. godine proizvodnja čelika u Kini je porasla sedam puta i sada čini 50 odsto ukupne svetske proizvodnje. 

    Peking je smanjio obim domaće proizvodnje čelika, ali istovremeno je 2014. godine usvojio plan o širenju proizvodnje u inostranstvu. Srednja vrednost izvoza kineskog čelika smanjena je za oko 50 odsto u periodu od 2011. do 2016. godine. Rast kineskog BDP-a je usporen, a lokalni proizvođači su preplavili svetsko tržište i oborili cene. Vlade drugih zemalja na to su odgovorile uvođenjem 130 antidamping carina na izvoz kineskih metala, pre svega čelika.

    Zapadni činovnici, analitičari i predstavnici ove industrijske grane tvrde da kineski proizvođači dobijaju milijarde dolara državne podrške za izgradnju i kupovinu fabrika u inostranstvu. U finansiranju učestvuju Kineska razvojna banka, Kineska banka, Kineska investiciona korporacija i druge banke i fondacije.

    „Kina jednostavno premešta čitave industrijske klastere u druge zemlje, tako da proizvodnja čelika, aluminijuma, cementa, laminiranog stakla i druge robe opstaje“, kaže Tristan Kenderdin iz firme za konstalting „Fjučur risk“. 

    Kineski proizvođači čelika potpisali su sporazume o izgradnji fabrika u Maleziji, Pakistanu, Indiji i drugim zemljama. Očekuje se da će ove godine kineski konzorcijum na severu Brazila početi da gradi jedan od najvećih metalurških zavoda na svetu, vredan osam milijardi dolara.

    Kineske kompanije grade i nove fabrike u Indoneziji. Prošle godine uz pomoć kredita od 570 miliona dolara od Kineske razvojne banke izgrađena je fabrika za proizvodnju nerđajućeg čelika čiji je kapacitet proizvodnje dva miliona tona godišnje, odnosno četiri odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste čelika. Prema rečima predstavnika ove industrijske grane i analitičara, ova fabrika sada obara cene izvoza iz Azije u SAD.

    Zahvaljujući višemilionskom finansiranju kineskih državnih banaka i investicionih fondova uz novog vlasnika, kineske kompanije „Hestil grup“, proizvodnja metalurškog kombinata kod Smedereva dostigla je istorijski maksimum. Sada srpska fabrika „Hestil“ može bez carina da izvozi čelik u 28 zemalja Evropske unije. Ona podseća na „trojanskog konja“, priznaje Sonja Nalpantidu iz asocijacije „Evrofer“, koja zastupa interese proizvođača čelika iz EU.

     

    Tagovi:
    Železara Smederevo, aluminijum, carine, trgovinski rat, čelik, izvoz, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga