09:38 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 69
    Pratite nas

    Razlika između dohotka najsiromašnijih i najbogatijih u Srbiji znatno je veća nego u zemljama EU i zato je važno da problem nejednakosti bude u fokusu strateških dokumenata i javnih politika, ocenjeno je na predstavljanju studije o dohodovnoj nejednakosti u Srbiji.

    Pri formulisanju politike zapošljavanja, poreska politika, a pogotovo politike socijalnih davanja usmerenih na siromašne, uvek treba imati u vidu sagledavanje njihovog uticaja na smanjenje nejednakosti, smatraju autori studije nastale u okviru napora koji se preduzimaju širom sveta na ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, koji su utvrđeni u globalnoj strategiji razvoja do 2030. godine, odnosno Agendi 2030. 

    Ben Slej, viši savetnik Regionalne kancelarije Programa UNDP (Istanbul), kaže za Tanjug da se studija o dohodovnoj nejednakosti u Srbiji oslanja, pre svega, na zvanične podatke koji su dostupni u Srbiji i pruža detaljne informacije koje povezuje sa širim okvirom za praćenje i evaluaciju ostvarivanja ciljeva održivog razvoja. 

    „Studija je pokazala da postoji više načina na koje sistem socijalne zaštite i politike u ovoj oblasti mogu efikasnije da iskoriste ove podatke, kako bismo obezbedili da nijedan građanin ne bude zanemaren kada je reč o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja“, rekao je Slej. 

    Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je merenje nejednakosti, koja je najsloženiji društveni fenomen, prilično složen i težak proces. 

    Ocenjuje da zabrinjavaju zvanični statistički podaci u Srbiji, koji nesumnjivo pokazuju da je stopa rizika od siromaštva 25,5 odsto, a stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti 38,7 odsto, te da rešavanje tih problema treba da bude među prioritetima. 

    Jankovićeva kaže da su istraživanja pokazala da najsiromašniji građani ulaze u tri grupe naših stanovnika koje su najviše izloženi diskriminaciji, pored Roma i pripadnika LGBT populacije. 

    Kako je navela, osobe sa invaliditetom i najstariji sugrađani često se obraćaju povereniku za zaštitu od diskriminacije, ali je broj pritužbi zanemarljiv kada je reč o diskriminaciji na osnovu imovinskog statusa. 

    „Kada stigne takva pritužba, možemo da ukažemo na problem. Svaka pritužba nam omogućava da pokrenemo to društveno pitanje i pomognemo u vezi sa konkretnim slučajem“, rekla je Jankovićeva. 

    Poslednji takav slučaj, navela je, jeste pravilnik u jednoj opštini u Vojvodini, koji je stavio u nejednak položaj građane sa lošijim imovinskim statusom u pogledu naplate toplotne energije za gas. 

    „Trenutno teku rokovi za postupanje te opštine, ali verujemo da će ispraviti tu grešku. To samo govori da ne postoji svest o tome koliko možemo da utičemo na živote građana kada donosimo neki pravni akt, zakon i pravilnik“, kaže Jankovićeva.

    Nesumnjivo je, navodi, da rastuće ekonomske nejednakosti mogu ugroziti privredni rast na duži rok, ali i povećavati nejednakost. 

    Istakla je da Vlada Srbije treba da učini sve da se ekonomske nejednakosti smanje, te pružila podršku svim merama koje se u tom pravcu preduzimaju.

    Sve studije, poput one koja je danas predstavljena, kaže Jankovićeva, pomažu da se da dođe do što boljih podataka koji će nadležnima omogućiti da kreiraju bolje politike, koje će svakodnevno poboljšavati kvalitet života naših građana. 

    Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković, jedna od autorki studije, kaže da je nejednakost kompleksan problem koji zahteva preduzimanje niza mera. 

    „Kada je reč o davanju za siromašne, to je svaka novčana socijalna pomoć i dečji dodatak“, rekla je Matkovićeva. 

    Potreban je, kaže, oprez u tumačenju dobijenih podataka, kao i kada je reč o poređenju sa drugim zemljama, zbog toga što postoje metodološke specifičnosti i razlike koje na određeni način dovode u pitanje stvarne razmere onoga što istraživači pokušavaju da analiziraju.

    „Činjenica je da nejednakost nije u fokusu naših strateških dokumenata i politika. To je nešto što u narednom periodu treba promeniti i treba pratiti kako se kreće nejednakost i do koje mere ona predstavlja problem u Srbiji“, smatra Matkovićeva.

    Tagovi:
    nejednakost, siromaštvo, EU, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga