17:44 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Radni sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina u Krasnodarskom kraju

    Otkriveno zašto je Orban bio u Moskvi. Putin je doneo odluku

    © Sputnik / Evgeniй Paulin
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    11890

    Izgradnja morskog kraka „Turskog toka“ veoma dobro napreduje, tako da će biti završena već do početka ili polovine decembra, izjavio je danas Tanjugu osnivač i generalni direktor Državnog fonda za energetsku bezbednost u Rusiji Konstantin Simonov.

    On je potvrdio zainteresovanost „Gasproma“ da nastavi gradnju „Turskog toka“ prema Srbiji i dalje ka Mađarskoj i Austriji i naveo da je za tu rusku energetsku kompaniju mnogo bliža ruta nastavka „Turskog toga“ preko Bugarske ka Srbiji, umesto preko Grčke i Makedonije.

    „Brzina gradnje ’Turskog toka‘ je za svetski rekord — za samo jedan dan je postavljeno više od šest kilometara cevi, to je svetski rekord. Tako da možemo da kažemo da će biti završen taj kraj do polovine decembra, a možda i do početka tog meseca“, rekao je Simonov.

    Dodao je da će gradnja svakako biti gotova do kraja godine.

    Kako kaže, najvažnije je pitanje kojom rutom će dalje ići kopnom.

    „Ima više opcija da ’Turski tok‘ isporučuje gas Srbiji i dalje Mađarskoj. Razmatrane su dve opcije, da ide preko Grčke ili i Bugarske“, kazao je i podsetio da je ove godine došlo do političkog problema između Rusije i Grčke, i da je Grčka manje verovatna opcija, jer to nije odluka „Gasproma“.

    Simonov je kazao da je mađarski premijer Viktor Orban nedavno posetio Moskvu i da je predsednik Rusije Vladimir Putin tom prilikom doneo odluku da „Turski tok“ bude nastavljen u Mađarskoj.

    Simonov dodaje da će gasovod biti nastavljen ka Austriji, zbog veoma važnog gasnog čvorišta Baumgarten.

    „Mislim da nećemo imati političkih problema sa Bugarskom, Srbijom i Mađarskom u realizaciji tog projekta“, dodao je Simonov u izjavi za Tanjug.

    On je prethodno na panelu „Evropska mapa puta u energetici do 2050. godine“, u okviru sedmog Samita EU — Jugoistočna Evropa, o održivom razvoju za Balkan — Srbija u vodećoj ulozi, u organizaciji londonskog „Ekonomista“, rekao da na Zapadnom Balkanu ne postoji dovoljna potrošnja gasa i da je jedan od razloga za to nedostatak infrastrukture.

    Osvrnuo se na stanje u sektoru gasnog snabdevanja u regionu i rekao da je „Gasprom“ želeo da gradi infrastrukturu u ovom regionu — „Južni tok“, ali da je taj projekat ukinut.

    Govoreći o izgradnji podzemnih objekata za skladištenje tečnog gasa, kaže da je 70 procenata tih terminala za skladištenje prazno i da nisu u funkciji, a Evropa, ukazuje, želi da gradi još takvih terminala.

    „Želimo da se ostvari razdvajanje biznisa od politike. Kada pogledamo odnose Rusije i Turske, bili smo prijatelji pre novembra 2015, onda posle ovog slučaja sa avionom, Putin je rekao da je Turska neprijatelj broj jedan Rusije i sada se ponovo sve vraća u normalu i Putin i Erdogan se često sastaju“.

    Krajem avgusta je objavljeno da je „Gasprom“ već izgradio 80 odsto „Turskog toka“.

    Gasovod će imati dva kraka, kapaciteta od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, pri čemu je prvi krak namenjen potrebama Turske, dok je drugi za potrebe južne i jugoistočne Evrope.

    Zamenik direktora „Gasproma“ Aleksandar Medvedev je izjavio da će u bliskoj budućnosti biti doneta konačna odluku o ruti drugog kraka „Turskog toka“ za snabdevanje gasom zemalja u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

    Miler je ranije rekao da bi prirodni gas koji će se isporučivati preko drugog kraka gasovoda „Turski tok“ mogao da poteče kroz gasne transmisione sisteme Bugarske, Srbije i Mađarske početkom 2020. godine.

    „Gasprom“ je u maju 2017. godine započeo izgradnju 930 kilometara duge morske deonice gasovoda, dok će kopneni deo na teritoriji Turske biti dug 180 kilometara.

    „Gasprom“ i turska vlada su krajem maja potpisali protokol o kopnenom delu gasovoda „Turski tok“ za isporuke ruskog gasa evropskim potrošačima.

    Na panelu je profesorka ekonomije na Istanbulskom univerzitetu Cidem Borke Tunali rekla da zemlje u regionu jugoistočne Evrope najviše troše naftu u ukupnoj potrošnji energenata, dok je gas na trećem mestu.

    Kako kaže, to povećava njihovu ranjivost i ugrožava energetsku bezbednost, zbog čega je važna diversifikacija izvora snabdevanja.

    Tunalijeva ističe da je u tom smislu značajan i projekat gradnje južnog gasnog koridora, koji će obezbediti azerbejdžanski gas za zemlje jugoistočne Evrope i podići konkurentnost tržišta energenata.

    Tagovi:
    Turski tok, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga