19:49 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Grafikon, ilustaracija

    Italijanski ekspert: Balkanskim zemljama treba bar 60 godina da dosegnu BDP zemalja EU

    © Foto: freeimages/ilker.
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    6629

    Mateo Bonomi sa Instituta za međunarodne odnose iz Rima smatra da će zemljama Zapadnog Balkana biti potrebno 60 do 100 godina da dosegnu prosečan bruto domaći proizvod zemalja Evropske unije.

    Govoreći na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji „EU i Balkan: Povratak realpolitike“ u Medija centru, Bonomi je konstatovao da je politička ekonomija glavna prepreka za razvoj Zapadnog Balkana u pogledu demokratije, vladavine prava, stabilnosti i prepreka približavanju članstvu EU.

    On je ocenio da je kriza na Zapadnom Balkanu disproporcionalna snažnoj potrebi tih zemalja za integracijom sa EU.

    „Rezultat je da su zemlje Zapadnog Balkana nagomilale trgovinski deficit sa EU od 97 milijardi evra, a paralelno su rasli njihovi dugovi. Istovremeno, pomoć dolazi iz pristupnih fondova i ona se kreće od 40 miliona evra za Crnu Goru do 200 miliona evra za Srbiju, što nije dovoljno da se premosti disbalans i pospeši razvoj zemalja Zapadnog Balkana“, smatra Bonomi.

    On je ocenio da su sve zemlje Zapadnog Balkana zavisne od EU i da su, što se tiče ekonomije, te zemlje već deo EU, te se tako „72 odsto njihove trgovine odvija sa članicama EU, a između 75 i 90 odsto bankarskog sistema drže evropske banke — nemačke, austrijske, italijanske, francuske i skoro sve balkanske države su usvojile evro kao svoju valutu“.

    „Uprkos tome, to ne pomaže Zapadnom Balkanu u razvoju, i dalje je daleko od benefita evropskih integracija. Procenjuje se da će zemljama Zapadnog Balkana trebati 60 do 100 godina da dosegnu prosečni bruto domaći proizvod članica EU“, rekao je Bonomi.

    Kako kaže, Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek nisu dosegle svoj BDP iz 1989. godine, a Crna Gora je to uspela tek prošle godine.

    On je upozorio da će do sredine veka još dva miliona ljudi napustiti Zapadni Balkan, što se u ekonomskom pogledu može odraziti na smanjenje mogućnosti za rast i razvoj, a u političkom, dovesti do novih destabilnosti. Bonomi je primetio i razlike u odnosu prema benefitima koje donosi članstvo u EU, preneo je Tanjug.

    Kaže da su najviše skeptični građani Srbije i Bosne i Hercegovine, manje Crnogorci, a najmanje Albanci, te da je Albanija u proteklih 30 godina udvostručila svoj BDP.

    „Ljudi su sve manje ubeđeni da EU može da ponudi rešenje za ekonomske problema“, rekao je on.

    Italijanski ekspert, koji je radio na programima „EU, politika i institucije“ i „Istočna Evropa i Evroazija“, posebno posvećen procesu integracije Balkana i EU, naglašava da EU treba da se fokusira na ekonomski razvoj i da politika proširenja ne može da se odvija bez ekonomskog približavanja zemalja.

    „EU mora naći način da izdvoji više sredstava koja bi bila proporcionalna nivou ekonomske integracije Zapadnog Balkana i EU“, rekao je Bonomi.

    Smatra takođe da će Srbija teško bez pomoći EU uspeti da ispuni sve uslove do 2023. godine da bi 2025. pristupila EU kao što je najavljeno.

    Pitanje je, kaže on, koliko EU trenutno može da podrži taj proces i da se više angažuje u regionu jer je i njena budućnost neizvesna. Na pitanje šta bi EU imala od prijema zemalja Zapadnog Balkana, Bonomi podseća da je Zapadni Balkan okružen članicama EU i članicama NATO-a i da ne bi bilo dobro da usred EU „imamo crnu tačku“, prenosi Tanjug.

    „Zapadni Balkan se nalazi između najosetljivijih članica EU, u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, i ne bi smeo biti izuzet iz šireg procesa konsolidovanja EU, posebno ako hoćemo da spasimo EU“, rekao je Bonomi.

    Tagovi:
    BDP, EU, Mateo Bonomi, Zapadni Balkan, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga