09:45 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Tanker za naftu

    Američki pritisak na Iran gura cenu nafte

    CC0
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 113

    Vlasti SAD su nedavno odlučile da ne produže privremene dozvole za uvoz iranske nafte, koje važe do 2. maja ove godine. Dozvole su izdate u novembru prošle godine za osam zemalja, među kojima su Indija, Kina, Italija, Grčka, Japan, Južna Koreja, Tajvan i Turska.

    Nezavisni stručnjak i ekonomista iz Londona, stručnjak iz oblasti nafte i gasa Manučer Takin prokomentarisao je za Sputnjik kako bi na ovu odluku Vašingtona mogli da reaguju američki saveznici i kupci iranske nafte.

    „To zavisi od političke situacije u konkretnim zemljama. Neke države su nezavisne i ne mare za američki pritisak i pretnje, dok su neke pod pritiskom SAD. Vašington utiče na njihove odnose sa drugim zemljama na finansijskom tržištu. Kada takve zemlje kupuju valutu i moraju da izvrše plaćanje, suočavaju se sa mnogo problema, jer se bankarski sistem nalazi u rukama SAD i ne dozvoljava lake transfere novca“.

    Muhamed Zarif
    © AP Photo / Petr David Josek

    „Ranije je Iran poslovao sa određenim zemljama, na primer sa Indijom i Kinom. Prodavao je naftu za njihovu nacionalnu valutu, rupiju ili juan, a taj novac se čuvao na bankovnim računima. Kada je Iran kupovao robu, plaćao je sa tog računa. Naravno da taj metod nije pogodan za Iran, jer ako postoji klijent, onda postoji i sloboda da se pregovara za normalnu cenu“, rekao je Takin.

    „Možda Kina neće obraćati mnogo pažnje na tu zabranu, ali Indija će, plašeći se sankcija, smanjiti kupovinu nafte od Irana. Poseban problem je položaj privatnih kompanija, koje se u najvećoj meri suočavaju sa tim sankcijama. Mnogi od tih kupaca su privatne rafinerije nafte, koje se ne mogu suprostaviti američkom pritisku, ali velike nacionalne rafinerije, na primer u Indiji i Kini, nastaviće da kupuju iransku naftu“, rekao je stručnjak.

    Na pitanje na koji način će američke sankcije uticati na tržište nafte, Takin je rekao da će cene nafte rasti, i da će se to primetiti čak i u Americi.

    „Predsednik Donald Tramp ne želi da izgubi popularnost, ali cene se mogu povećati i u SAD, a Amerikanci već kupuju galon benzina za tri dolara“, zaključio je stručnjak.

    Sa druge strane, predsednik Saveta za ekonomsku saradnju između Irana i Afrke Hasan Hosrudžerdi istakao je da će situacija na tržištu nafte zavisiti od ponašanja učesnika na njemu.

    „Svakako da će prekid isporuka nafte iz Irana uticati na stanje na tržištu. Trenutno se osnovni deo iranske nafte izvozi u zemlje koje imaju dozvole za njenu nabavku. Poznato je da Iran može da izvozi oko 500 hiljada barela povrh onoga što izvozi u te zemlje. Ipak, treba da prođe vreme, sada ne možemo kako treba da prokomentarišemo reakciju na namere SAD“, rekao je Hosrudžerdi.

    Na pitanje da li će SAD promovisati na tržištu Saudijsku Arabiju kada stvore poteškoće za prodaju iranske nafte, on je rekao da nema sumnje u to da sve što je loše za Iran ide u korist Saudijske Arabije.

    „Ali mogu li Saudijci u potpunosti nadoknaditi isporuke iranske nafte? Ne mogu, jer Saudijska Arabija nema tako veliki potencijal. Pre nekog vremena, oni su se veoma trudili, ali nisu uspeli da to učine“, istakao je predsednik Saveta.

    Pored toga, on je prokomentarisao kako će manjak nafte na tržištu uticati na unutrašnje tržište SAD.

    „Kada opadnu zalihe nafte, cena na tržištu raste. Kakva će biti politika zemalja u tom slučaju? Cena nafte će porasti u svim zemljama. Tržište ’crnog zlata‘ teško će moći da nadoknadi dva miliona barela nafte. Neizbežne su negativne posledice takvih mera“, zaključio je Hosrudžerdi.

    Tagovi:
    Amerika, Iran, nafta
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga