13:50 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Novčanica od 10 dolara i zdanje američkog Ministarstva finansija

    „Zlatna klopka“: Mogu li Kina i Rusija da prekinu hegemoniju dolara

    © Flickr / Ryan McFarland
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    11181

    Američki analitičari su došli do zaključka zašto Rusija i Kina kupuju sve više zlata. Prema njihovom mišljenju, cilj Moskve i Pekinga je da promene pravila igre u globalnoj ekonomiji tako što će zaustaviti hegemoniju dolara. Akumulacija zlata će dovesti do toga da će njegova cena porasti, a papirne valute će se pretvoriti u „poker čipove“.

    Prema procenama Svetskog saveta za zlato, količine ovog plemenitog metala koje se nalaze u vlasništvu centralnih banaka prošle godine su porasle za 651 tonu, a to je najveći pokazatelj od 1971. godine, kada su SAD napustile zlatni standard. Skoro polovinu tog zlata kupila je Banka Rusije.

    Američki dolar
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    Trenutno Centralna banka Rusije poseduje 2.112 tone zlata u vrednosti oko 87 milijardi dolara, što je rekordna količina u istoriji savremene Rusije. U poslednjih 10 godina količina zlata u rezervama zemlje povećala se sa 3,5 odsto na 18,6 odsto, dok su ulaganja u američke obveznice i dolar smanjena na minimum. Kao rezultat svega, Rusija je zauzela peto mesto u svetu među zemljama koje poseduju rezerve zlata.

    Drugi kupac plemenitog metala posle Rusije je Kina, koja raspolaže sa 1.853 tone zlata u rezervama u vrednosti od 76 milijardi dolara. Krajem prošle godine Peking je nakon dvogodišnje pauze naglo povećao kupovinu zlata, što je dovelo do povećanja njegove vrednosti do polugodišnjeg maksimuma od 1.300 dolara po unci.

    I Indija stremi da se pridruži „zlatnom klubu“. Prošle godine je Rezervna banka te zemlje povećala rezerve zlata za skoro 42 tone, čime su dostigli rekordni nivo od 600,4 tone.

    Rastuća geopolitička i ekonomska neopredeljenost podstakli su centralne banke da diversifikuju svoje rezerve i da se usredsrede na ulaganje u sigurne i likvidne aktive, konstatovao je Svetski savet za zlato.

    Prema pisanju lista „Ef-eks strit“, finansijski analitičar Bil Holter kaže da je cena zlata od početka godine opala, ali prema njegovom mišljenju, to nije iznenađujuće, jer je sada sredina perioda korekcije.

    „Za Rusiju i Kinu ovo je očigledan plus, jer dobijaju više unci zlata za dolare“, smatra Holter.

    Prema procenama agencije „Blumberg“, politika diversifikacije rezervi koju sprovode vodeće svetske ekonomije podržaće globalnu potražnju za polugama, a samim tim i cenu.

    Deo velikog plana

    Akumulacijom zlata države nastoje da se osiguraju u slučaju različitih rizika, u prvom redu kada je reč o geopolitičkim i sankcionim rizicima.

    Za razliku od drugih valuta, akcija ili obveznica, zlato je aktiva koja ne ide uz obaveze prema trećim stranama. Zbog toga, na primer, SAD ne mogu da nametnu sankcije na zlato koje pripada Rusiji, ističe Ronald Peter Šteferle, analitičar nemačke investicione kompanije „Inkrementum“.

    „Zlato je najsigurnija valuta na svetu, koja je podložna samo minimalnoj prirodnoj inflaciji i dobra je sigurnost u slučaju oscilacija dolara. To je visoko likvidan resurs, a velike rezerve zlata jačaju poverenje investitora u rublju“, smatra Šteferle, prenosi list „Noje cirher cajtung“.

    Zlato dobija sve veći značaj i kada je reč o sigurnosti od neispunjavanja obaveza od strane SAD. Kako ističe Bil Holter, Kina i Rusija su svesne da će Sjedinjenim Američkim Državama biti veoma teško da izmire svoje dužničke obaveze i da je na kraju kupovina američkih državnih obveznica beskorisna.

    „Kako se Rusija i Kina štite? Kupuju zlato. Zlato i srebro su direktni konkurenti bilo koje papirne valute“, objašnjava Holter.

    Sa njim je saglasan i analitičar tržišta Gregori Manarino.

    „Sredina u kojoj se sada nalazimo nije slična nijednoj drugoj kroz svetsku istoriju. Ona nema nikakve veze sa slobodnim tržištem i tržišnom ekonomijom. Sve što štiti ekonomiju od kolapsa je kontinuirano izdavanje državnih hartija od vrednosti. Nema nikakvog oporavka, ni ekonomskog buma. Dužnički bum je sve što imamo. I to ne samo ovde, u SAD. To je globalna pojava“, rekao je Manarino.

    Nagli rast cena

    Analitičari su uvereni da je u trenutnoj situaciji kupovina plemenitih metala najbolja strategija, kako za centralne banke tako i za privatne investitore.

    „Baš kao što se na tržištu državnog duga SAD naduvava najveći balon u istoriji, tako zlato i srebro ostaju rekordno potcenjeni. Sada je potrebno računati na državni dug i kupovati stabilna sredstva, kao što su srebro i zlato. Danas je fizičko zlato najpotcenjenije sredstvo na svetu. Nijedan političar i nijedan šef Federalnog rezervnog sistema ne mogu to da promene. I ništa ne može da zaustavi eksplozivni rast cena zlata, što ćemo videti u budućnosti“, smatra Manarino.

    Sa ovakvom prognozom se slažu i najveće investicione banke. Prema procenama „Goldman Saksa“, kontinuirani rad štamparskih mašina, koji sve više ugrožava stabilnost svetske ekonomije, povećaće cene realnih sredstava, pre svega zlata.

    Rastu cena će doprineti i budući pad svetske proizvodnje ovog plemenitog metala. Prema proračunima stručnjaka jedne od najvećih svetskih kompanija za proizvodnju zlata „Njumont goldkorp“, do 2022. godine proizvodnja će pasti na nivo sa početka veka.

    Bil Holter je uveren da Rusija i Kina nastoje da kupe što više zlata uoči kolapsa američkog tržišta duga.

    „Dalekosežni plan Moskve i Pekinga je da iscrpe zlatne rezerve Zapada. Nakon što se pojave problemi sa snabdevanjem tog metala, Rusija i Kina će uspeti da unište hegemoniju američkog trezora i dolara kao rezervne valute i da uspostave svoj poredak u globalnoj ekonomiji“, zaključio je Holter.

    Tagovi:
    dolar, Kina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga