10:17 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Šljive

    Prva na Balkanu: Srbija dobija banku i za šljivu ranku

    CC0 / pixabay
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3700
    Pratite nas

    Stare sorte voća i povrća nestaju vrtoglavom brzinom. Procenjeno je da je u 20. veku nestalo čak 75 odsto sorti, a da svake godine prestane da postoji oko dva odsto autohtonih vrsta. Zbog toga je od izuzetne važnosti njihovo očuvanje, a banka gena, koja od sada postoji i u Srbiji, u tom smislu ima ključnu ulogu.

    Ivana Petrović, koordinatorka banke gena i starih semena koja je formirana u Mionici, objašnjava za Sputnjik da je očuvanje starih vrsta veoma značajno jer su one izuzetno kvalitetne i otporne na faktore spoljašnje sredine, a takođe su neophodne za stvaranje novih sorta.

    „Za sada u našoj banci imamo najviše sorti jabuka, krušaka, šljiva, koje su zaštitni znak zapadne Srbije. Pošto je banka semena započeta upravo na tom podneblju, imamo dosta šljiva kao što su ranka, madžarka, metlaš, belovača. Od jabuka imamo najpoznatije — petrovaču, lubeničarku, itd.“

    Mionica čuva stare sorte voća i povrća...
    © Foto : Ekološko pokret "Okvir života"
    Mionica čuva stare sorte voća i povrća...

    Pored voća, prioritet srpske banke gena je očuvanje starih sorti povrća.

    „Povrće nestaje mnogo brže nego voće, jer se radi o jednogodišnjim biljkama. Ako jedne godine ne sačuvamo seme, praktično se ta sorta gubi.“

    Praksa banaka gena starih sorti postoji i u evropskim zemljama, posebno u Španiji i Francuskoj. Od svetskih banaka najpoznatija je indijska u kojoj se čuva veliki broj gena i semena.

    U 20. veku nestalo je 75 odsto sorti voća i povrća.
    © Foto : Ekološki pokret "Okvir života"
    U 20. veku nestalo je 75 odsto sorti voća i povrća.

    Mionička banka gena, koja je istovremeno i prva takva banka na Balkanu, jeste takozvana „živa banka“, što znači da se projekat ne svodi samo na skladištenje smena, već je cilj umrežavanje svih zainteresovanih koji bi ta semena gajili za svoje potrebe, u okviru lokalne zajednice.

    „Dobili smo ponudu grupe entuzijasta iz Homolja koji žele da formiraju banku gena Homolje, a neprestano nam se javljaju ljudi iz Novog Sada i sa juga Srbije. Potrebani su nam saveti i pomoć kako bismo osnovali svoju lokalnu banku gena. A u centralnom delu banke čuvaćemo semena i pružati podršku svima koji žele da se uključe. Zato je veliki akcenat stavljen na edukaciju.“

    Petrovićeva objašnjava da bankom gena u Mionici rukovodi ekološki pokret „Okvir života“, a da semena koja se čuvaju ne pripadaju nikome, već isključivo lokalnoj zajednici u kojoj su vekovima gajene.

    Mionica čuva stare sorte voća i povrća...
    © Foto : Ekološki pokret "Okvir života"
    Mionica čuva stare sorte voća i povrća...

    „Mi smo veliki protivnici prisvajanja genetskih resursa i akcenat je na tome da lokalna zajednica bude glavni nosilac projekta. Mi možemo da pomognemo ljudima da ustanove neke standarde, da pomognemo savetodavno, u nabavci materijala i slično, ali glavni nosilac je lokalna zajednica.“

    Stare sorte jabuka i krušaka na jesen će na izložbi moći da vide i Beograđani, a oni koji žele moći će da upišu i školu za kalemljenje koja će biti besplatna, kaže Petrovićeva i poziva sve koji žele da se uključe u ovaj projekat da se jave ekološkom pokretu. 

     

    Tagovi:
    sorte, Mionica, banka, geni
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga