08:45 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Angela Merkel, Zoran Zaev i Edi Rama

    Šta Srbija dobija od „unije“ sa Albanijom i Severnom Makedonijom

    © Tanjug / SLOBODAN MILJEVIC
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1223196
    Pratite nas

    Na marginama sednice Skupštine UN, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa premijerima Severne Makedonije i Albanije Zoranom Zaevom i Edijem Ramom. Vučić je najavio njihovu posetu Srbiji, odnosno Novom Sadu 9. i 10. oktobra, a sastanak će biti posvećen uklanjanju carinskih barijera.

    Ideja o regionalnoj saradnji i političkom i, pre svega, boljem ekonomskom povezivanju, prema Vučićevim rečima, omogućiće da se pred EU i druge zemlje izađe kao blok, a ne pojedinačno.

    Iako je formiranje takozvanog „malog šengena“, stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu, jedna od ideja berlinskog procesa, interesantno je da do početka njene realizacije dolazi u trenutku kada se EU čini nikad daljom, a ekonomiju Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, pritiskaju carine, koje je na uvoz robe uvela Priština.

    Zoran Zaev i Aleksandar Vučić na graničnom prelazu Preševo / Tabanovce
    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Zoran Zaev i Aleksandar Vučić na graničnom prelazu Preševo / Tabanovce

    Inicijativa EU

    Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić objašnjava da je na inicijativu Evrope odavno počela saradnja privrednih komora zemalja regiona, ali da su, upravo zbog ponašanja Prištine, mnoge regionalne inicijative zamrznute, ili u potpunosti zaustavljene.

    „Ovo sada je jedna inicijativa da bi se oživeo taj proces, jer smo svesni da smo svi pojedinačno male ekonomije i mala tržišta da bismo mogli da budemo interesantni za velike strane investitore i ulagače, a sa druge strane, da bi naša privreda bila konkurentna na globalnom svetskom tržištu“, kaže Ljajić.

    Ukloniti sve barijere

    Ministar za Sputnjik objašnjava da je cilj je da se ukinu sve barijere i da se priznaju svi fitosanitarni i veterinarski sertifikati, kao i laboratorijski nalazi. To bi, konkretno, značilo da, kada u Makedoniji postoji nalaz o kvalitetu određenog proizvoda ili robe, u drugoj ili trećoj zemlji ne mora da se radi ponovo, jer to povećava troškove, odnosno konkurentnost.

    Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić
    © Tanjug / OKSANA TOSKIC
    Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić

    „Sa druge strane, zbog dugog čekanja na granici, naši proizvodi, a mislim na sve na Zapadnom Balkanu, za 5 do 6 procenata su skuplji, upravo zbog dugih procedura i velikih troškova koji se prave na graničnim prelazima. Takođe, važno je da proširimo granične prelaze, koji su, manje-više, nasleđeni iz perioda bivše Jugoslavije. Ukoliko bismo uspeli da postignemo taj prvi efekat koji bi uklonio sve barijere za slobodan protok roba, onda bismo mogli da razgovaramo o drugoj fazi, a to je veći stepen ekonomske integracije čitavog regiona“, ističe Ljajić.

    Da li je „mali Šengen“ ili „nova Jugoslavija“ zamena za ulazak u Evropsku uniju?

    Ministar Ljajić kaže da to nije samo pitanje Sputnjika, već je i bojazan pojedinih zemalja regiona.

    „Ovo nije alternativa za zemlje Zapadnog Balkana, već priprema za našu privredu da izdrži žestoku konkurenciju na evropskom i svetskom tržištu“, ističe on.

    „Mi želimo da taj strah otklonimo. Evropska unija ostaje prioritet za svaku zemlju pojedinačno, na kraju krajeva, ona je najveće tržište za sve ekonomije na Zapadnom Balkanu, tamo svi najviše izvozimo i odatle najviše i uvozimo. Ali naš put u EU očito će trajati; dok traje, mi moramo da razvijemo sve kapacitete koje imamo u regionu, u kojem smo svi drugo izvozno tržište jedni drugima. Ovo ne može biti nikakva utešna nagrada, ovo nije druga liga, ovo je naprosto jedna realnost“, ocenjuje ministar Ljajić.

    Granični prelaz Preševo - Tabanovce
    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Granični prelaz Preševo - Tabanovce

    On dodaje da su svuda u svetu susedne zemlje jedne od glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Srbija je prošle godine izvezla 3,2 milijarde evra robe upravo u region. To je čak 19 odsto našeg ukupnog izvoza, što je dobar rezultat, uprkos uvedenim taksama iz Prištine, jer je taj izvoz, prema rečima ministra, smanjen za 6 i po odsto.

    Mora da se živi

    Ljajić je uveren da, ako bi ova inicijativa zaživela, relativno brzo bi joj se priključile Crna Gora i BiH. On od međunarodne zajednice očekuje da izvrši pritisak na Prištinu zbog taksi, jer to je uslov za nastavak političkih pregovora, ali i za ekonomsku i trgovinsku saradnju.

    „Bez obzira što postoje velike razlike u gledanju na budući status Kosova i Metohije, mi smo spremni da sarađujemo, mora da se živi, ljudi moraju da trguju i sarađuju“, zaključuje Rasim Ljajić.

    Tagovi:
    izvoz, ukidanje, barijere, sastanak, Zapadni Balkan, region, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga