12:18 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik

    Šest ruskih cevi ruše ukrajinsku blokadu (video)

    © Tanjug / DUSAN ANICIC
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 3272
    Pratite nas

    Dok traju pregovori Moskve i Kijeva, uz posredstvo Brisela, oko eventualnog nastavka transporta ruskog gasa do evropskih potrošača kroz Ukrajinu, dešavanja na gasnoj sceni Evrope ukazuju da je ovaj tranzitni pravac plavog energenta već prevaziđen.

    I ukrajinski mediji su pre neki dan objavili da je prekid tranzita ruskog gasa kroz ovu zemlju sve realniji.

    Zvaničnici obe strane, doduše, to ne saopštavaju tako izričito, jer „Naftogaz” najavljuje da će tražiti da mu „Gasprom” isplati više od 11 milijardi dolara, a iz ruske kompanije odgovaraju da pre zaključivanja novog ugovora o tranzitu treba rešiti sve sudske parnice.

    U međuvremenu, Ukrajina ruski gas za svoje potrebe kupuje „iz druge ruke“, od preprodavaca. A isto tako ga kupuje i Danska, koja je morala da smanji svoju proizvodnju, pa im rusko plavo gorivo stiže preko posrednika — Nemačke. Andreas Širenbek, nemački biznismen i direktor jedne od najvećih nemačkih energetskih kompanija „Uniper”, ovih dana je otvoreno rekao da Evropi u narednom period preti deficit od 300 milijardi kubnih metara godišnje.

    Napredovanje „Severnog toka 2“

    Da krenemo najpre od Danske — teško da će njeni političari ostati dosledni antiruskoj gasnoj kampanji u situaciji kada njihova privreda i građani, dakle, glasači, troše ruski gas. Zato ne čudi što analitičari procenjuju da će ova zemlja vrlo brzo izdati sve potrebne dozvole za postavljanje cevi „Severnog toka 2“ kroz njene teritorijalne vode.

    Ovako otvorena procena, koja se ne odnosi na nastupajuću zimu 2019/20. godine, kao ni na to hoće li „Gasprom“ od 1. januara 2020. godine u potpunosti prekinuti isporuke svoje robe do evropskih kupaca kroz Ukrajinu, zapravo ukazuje na to da su gasne dileme Evrope nešto čime se mora pozabaviti dugoročno. Jer, kako je u „Energiji Sputnjika” istakao stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, gas koji sada stiže i koji bi ubuduće stizao preko LNG terminala je skuplji od ovog koji se doprema kroz gasovode. Pri tome, najskuplji je američki LNG. Istovremeno, Rusija, pored gasovoda, gradi i LNG terminale, ne samo ka Evropi, već i prema azijskim kupcima.

    Ono što kampanja protivnika ruskog gasa u Evropi nije mogla da zaustavi je napredovanje gradnje gasovoda „Severni tok 2“. Pored toga, cevovod „Turskog toka“ već se puni gasom, a Bugarska, koja je svojevremeno obustavila gradnju „Južnog toka“, konačno je, svečano i zvanično, otpočela sa gradnjom gasovoda, kojim će se iz Turske ruski gas transportovati ka Srbiji i dalje ka evropskim potrošačima.

    Predstavnici projekta Turski tok kontrolišu proizvodni proces
    CC0 / Turkstream
    Predstavnici projekta "Turski tok" kontrolišu proizvodni proces

    Bugarski mediji izveštavaju da je u ponedeljak, u prisustvu premijera Bojka Borisova, pušteno u eksploataciju proširenje mreže za prenos gasa u Bugarskoj od granice prema Turskoj do kompresorske stanice „Strandža“. Nova infrastruktura je neophodna za povezivanje bugarskog nacionalnog sistema za prenos gasa sa gasovodom „Turski tok“.

    Gradimo i omogućujemo Bugarskoj da vrati svoju poziciju glavnog gasnog čvorišta. Zato smo našim partnerima predložili da se taj tok zove ’Balkanski tok‘“, rekao je Borisov, precizirajući da je to „politički gasni auto-put, jer tamo gde su veliki ekonomski interesi, nema ratova“.

    Prisustvo Mađarske

    Ovim gasnim auto-putem će, doduše, u Bugarsku stizati 15,75 milijardi kubnih metara gasa, a ne 63, kao što je bilo predviđeno „Južnim tokom“, što bi svakako bilo i ekonomski i politički mnogo bolje za ovu državu. Baš zbog toga što je vlast u Sofiji poslušala protivnike „Južnog toka“, Turska je dobila mogućnost da postane gasno čvorište od Azije ka Evropi.

    I kod „Turskog toka“, za koji su Rusi rekli da će gas dovesti samo do turske obale, do gasnog haba na tursko-grčkoj granici, pa tek posle pravili dogovore o proširenju mreže za prenos gasa i sa Sofijom i sa Beogradom (očigledno procenjujući da su ove zemlje previše ekonomski i politički slabe da same izgrade gasne konekcije od gasnog haba u Turskoj preko Balkana do Mađarske) Bugarska je, opet, važila za najslabiju kariku na ovoj trasi. Iako je bilo predviđeno da gasovod kroz Bugarsku, kao i kroz Srbiju, bude završen do kraja ove godine, tek početkom septembra „Bulgartransgas“ je potpisao ugovor o izgradnji gasovoda kroz svoju teritoriju sa saudijskom kompanijom „Arkad“. Sada je plan da trasom od turske do srpske granice gas krene krajem 2020. godine.

    Turski tok
    © Foto : gazprom.ru
    Turski tok

    Svoju deonicu gasovoda Srbija gradi. A to što je u Bugarskoj, na svečanosti povodom starta gradnje „Turskog toka“, pored delegacije Srbije bila i delegacija Mađarske, signal je da će i ova zemlja krenuti u izgradnju nove gasne konekcije sa Srbijom.

    Bugari, pre svega njihov premijer Borisov, još se nadaju ostvarenju koncepcije bugarske Vlade o stvaranju gasnog haba „Balkan“ u Bugarskoj, na obali Crnog mora, gde planiraju i LNG terminal za pristizanje tankera sa utečnjenim prirodnim gasom. Zanimljivo je da i neki analitičari smatraju da ima šanse da se u narednim godinama „Gasprom“ odluči da, pored već postavljene dve cevi „Turskog toka“ kroz Crno more, postavi još dve, pa da ih „skrene“ ka bugarskoj obali.

    Ako se ima u vidu da je kapacitet ukrajinskih gasovoda 178 milijardi kubnih metara gasa godišnje, jasno je da zbirni kapaciteti četiri cevi „Severnog toka“ (110 milijardi kubnih metara) i dve „Turskog toka“ (31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje) ostavljaju mogućnost da se iz Rusije gradi još cevovoda ka evropskim potrošačima, kako bi se nadoknadila količina gasa koja je tekla kroz Ukrajinu.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga