16:31 07 Decembar 2019
Slušajte Sputnik

    Srbija postaje groblje najlošijih automobila na Balkanu /video/

    CC0 / Pixabay
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    73367
    Pratite nas

    Iako su okolne zemlje već donele propise koji zabranjuju uvoz automobila sa motorima „evro 3“ i „evro 4“ kategorije, u Srbiji se tek pripremaju pravilnici, pa Srbija ima šanse da postane groblje najlošijih automobila.

    Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana, tek će od 2021. godine u Srbiji stupiti na snagu zabrana uvoza automobila sa „evro 3“ standardom motora.

    Koliko kaskamo za drugima vidi se po tome što je, na primer, od 31. maja u nekim delovima Hamburga zabranjen saobraćaj za automobile sa starijim dizel motorima — sve one koji ne ispunjavaju standard „evro 6“. Ali ne mora se ići do Nemačke. U BiH je od 2016. godine zabranjen uvoz polovnih automobila sa „evro 3“ motorom, a od 1. juna zabranjen je uvoz polovnih automobila sa „evro 4“ i novih sa „evro 5“ motorom. Crna Gora je uvoz četvorotočkaša sa „evro 3“ motorima zabranila krajem prošle godine, a Severna Makedonija je pre pet godina zabranila uvoz vozila starijih od 15 godina. Albanija je od početka ove godine zabranila uvoz polovnih vozila koja ne ispunjavaju „evro 5“ normu ili su starija od 10 godina.

    Rok od tri godine

    Srpski ministar ekologije Goran Trivan je minulog vikenda, gostujući na televiziji „Prva“, istakao da je Ministarstvo zaštite životne sredine daleko doguralo sa inicijativom za zabranu uvoza „evro 3“ automobila, i podsetio je da su najstarija vozila najmanje bezbedna, uz napomenu da je potrebno postići određeni konsenzus u društvu. On je dodao da smatra da bi bilo dobro razmisliti i o zabrani uvoza automobila sa motorima kategorije „evro 4“.

    Ovaj društveni koncenzus valjda znači da je potrebno dobiti saglasnost od velikog broja uvoznika polovnih automobila iz zapadnoevropskih zemalja (a čini se i susednih), koje su već stigle dotle da preispituju i koliko štetnih materija smeju da ispuštaju motori sa „evro 6“ standardima.

    Groblje automobila

    Dakle, Srbija ima sve šanse da i dalje bude groblje najlošijih automobila, mada su oni najveći krivac za enormno zagađenje vazduha, što je mnoge gradove u zemlji tokom oktobra i početkom novembra svrstalo u sam svetski vrh najzagađenijih. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su stari automobili opasan otpad, čije zbrinjavanje i reciklaža svakako nisu poželjni u zapadnoevropskim zemljama, zbog čega i dopuštaju da se dotrajali četvorotočkaši izvoze uz minimalne naknade.

    Prema podacima MUP-a iz aprila ove godine, od ukupno 2.026.704 registrovana putnička vozila, čak 1.688.782 ih je starije od deset godina.

    Pravilnikom o tehničkim pregledima vozila, koji je stupio na snagu 2018. godine, vlasnicima je ostavljen rok od tri godine da svoje ljubimce dovedu u sklad sa ekonormama važećim u trenutku proizvodnje, što znači da od 2021. godine nijedno vozilo koje ima emisiju štetnih gasova veću od propisane neće moći da bude registrovano. Prema nezvaničnim podacima, čak 1,2 miliona vozila neće moći da prođu tehnički pregled.

    Kako smanjiti zagađenje vazduha

    I dok se u Srbiji vode polemike o tome za koliko će ove najavljene mere poskupeti uvozne četvorotočkaše, svet ide dalje. I Britanci počinju da kopiraju Hamburg i još neke nemačke gradove i da proteruju dizelaše sa svojih ulica. Zbog velike zagađenosti vazduha, gradske vlasti u Bristolu su rešile da od 2021. godine uvedu takozvanu „Zonu čistog vazduha“ (Clean air zone). U prevodu — dizelaši neće moći da uđu u centar grada tokom najvećeg saobraćaja, od 7 do 15 časova. Za one koji se ogluše o ovu zabranu pripremaju se drakonske kazne, a celokupna regija, koja će vremenom da raste, biće pokrivena sa sistemom automatskog očitavanja registarskih tablica (Automatic number plate recognition), piše „Auto ekspres“.

    Puno je primera kako može da se smanji zagađenje vazduha, ne samo u gradskim centrima, već uopšte. Pri tome, rešenje, svakako, ne može biti forsiranje automobila na „zeleni pogon“, jer je najbitnije kako se proizvodi ta struja. Ako je reč o kilovatima proizvedenim iz uglja, treba imati u vidu da je, pored toga što se mora voditi računa o tome koliko su same termoelektrane projektovane da što manje zagađuju životnu sredinu, veoma bitno i to da je reč o novoj transformaciji energije: najpre se sagorevanjem uglja proizvodi struja, a potom se ta električna energija „sagoreva“ da bi bila pogon automobilima. Tu je ekonomičnost veoma sporna.

    Ni ostala goriva alternativna benzinu i dizelu nisu uvek rešenje, iz raznoraznih tehnoloških, a često i ekoloških razloga.

    Kao najjednostavnije i najefektnije rešenje nameće se, zapravo, bolja regulacija saobraćaja u gradskim centrima, ali i u celim regionima i državama. Da bi se demotivisali oni koji ne mogu bez automobila, bez obzira da li je „zelen“ ili zastareo dizelaš, država bi, između ostalog, mogla da prepiše recepte onih koji su se ovim problemom počeli baviti pre više od decenije, pa su, kao neka od rešenja, uveli takse za vožnju u gradskim centrima i skuplje parkiranje.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga