11:10 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 4510
    Pratite nas

    Kako je najavljeno iz Vlade Srbije, do 50 hektara državnog zemljišta biće dato na korišćenje onima koji budu želeli da se bave poljoprivredom. Iako su stručnjaci saglasni da je ideja odlična, smatraju da je put do realizacije dug i problematičan. Jer, nije teško doći do njive, pitanje je šta dalje s njom...

    Već nekoliko godina priča se o tome da će država ustupiti poljoprivrednicima državna zemljišta do 50 hektara, kako bi stimulisala povratak na sela, uposlila mlade i stvorila konkurenciju između naših i farmera iz Evropske unije.

    Sada je najavljeno da će zemljišta biti ustupljena dugoročno i bez naknade, ali pod uslovom da budu obrađivana i da imaju doprinose.

    Uzgoj i sakupljanje lubenica na teritoriji Habarovska
    © Sputnik / Igorь Onučin
    Jedini uslovi su da njive budu obrađivane i da imaju doprinose.

    Kako se navodi, trenutno se utvrđuje u kojim delovima zemlje ima najviše slobodnog državnog poljoprivrednog zemljišta. Srbija ukupno ima oko 550.000 hektara, najviše u Vojvodini, od kojih je jedan deo u procesu restitucije, a tokom popisa utvrđeno je da ima oko 200.000 hektara koji nisu dati u zakup.

    Nakon popisa ispitaće se kakvo je opšte interesovanje, pa će biti raspisan javni poziv za sve poljoprivrednike od 18 do 60 godina.

    Šta sa državnim njivama

    Međutim, stručnjaci kažu da je to i dalje samo predlog i da mnogo toga mora da se izmeni pre nego što se ostvari, kao i da je pitanje da li će se zemljišta davati na korišćenje ili u zakup.

    „S jedne strane, ako država pokloni ili da zemljišta u zakup za neku mesečnu ili godišnju nadoknadu, to znači da domaćinstva koja preuzimaju zemljišta na obradu moraju da budu opremljena određenim vrstama poljoprivredne mehanizacije i da se bave tom proizvodnjom. To ne bi trebalo da budu površine manje od pet hektara, da bi postojala rentabilnost i produktivnost u radu. S druge strane, dobar potez države može biti i da se uposle mladi ljudi koji ne rade i da im se tačno odredi kojom će vrstom proizvodnje da se bave. Onda država može da im da subvencije“, rezonuje Dušan Veličković, urednik poljoprivredne emisije „Grozd“.

    Prizor sa sela
    Alekseй Malьgavko
    Put do realizacije ideje - dugačak i trnovit.

    Do zemljišta neće moći svako

    Prvenstveno, treba izmeniti i dopuniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zatim Pravilnik o davanju u zakup i na korišćenje državnog zemljišta, a treba i napraviti uslove koje poljoprivredni izvođač mora da ispuni da bi mogao da dobije zemljište na korišćenje ili u zakup. Takođe, treba regulisati i poresku politiku, kako bi oni koji su nemarni prema zemljištu bili kažnjavani.

    Agrarni ekonomista Milan Prostran kaže za Sputnjik da sumnja da će se predlog o ustupanju zemljišta razmatrati pre jeseni.

    „Neće se to davati tek tako što neko kaže da mu treba 50 hektara, nego će morati da se ispune određeni uslovi — da to bude neko mlađi, radno sposoban, da ima ozbiljnu nameru da se tim poslom bavi, da ima kuću, ekonomsko dvorište, nešto od najosnovnijeg alata, jer 50 hektara se ne može raditi ručno. Morate imati bar mašinu ili da ste u takozvanim mašinskim prstenovima, pa da 10 ima zajedničke traktore, plugove, drljače, tanjirače…“, objašnjava za Sputnjik Prostran.

    On, takođe, ocenjuje da država neće garantovati prodaju proizvoda.

    Prednost malim i srednjim poljoprivrednicima

    Prostran smatra i da bi davanje državnog poljoprivrednog zemljišta na korišćenje pre svega trebalo da se omogući malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima kako bi se podstakla konkurentnost, jer kod nas mali i srednji farmeri, koji imaju između 0,5 i pet hektara, čini 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Oni inače ne mogu da dođu do državne zemlje zbog toga što nemaju dovoljno novca da plate zakup.

    „Ja sam zagovornik da se malim i srednjim farmerima da poljoprivredno zemljište na korišćenje od 10 do 20 godina, s tim da se korektno odnose prema tom zemljištu i održe ili povećaju njegovu plodnost, pa ako to ispune, da im se ta zemlja da u trajno vlasništvo“, kaže Prostran.

    Prema rečima Veličkovića, veliki je problem što u centralnoj Srbiji ima mnogo sitnih neobrađenih poseda, koje veliki poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju, pa razmatra mogućnost da je ideja o ustupanju zemljišta poljoprivrednicima usmerena i ka stavljanju tih poseda u funkciju.

    Tagovi:
    zakup zemlje, poljoprivredno zemljište, državno zemljište, njive, njiva, poljoprivreda
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga