06:14 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    2737
    Pratite nas

    Jedan od tri američka radnika ostane bez novca pre naredne plate, iako je njihova godišnja zarada preko 100.000 dolara.

    Suprotno popularnom verovanju, to nije samo problem onih sa najnižim zaradama, tvrdi Den Meklin, generalni direktor američke kompanije „Seleri fajnens“ i koosnivač kompanije „Sofi“ za portal „Si-En-Bi-Si mejk ti“.

    Za mnoge, uzrok tog problema je porast cene života, uključujući cene hrane, opreme za domaćinstvo, obrazovanja i medicinske pomoći. Tokom protekle godine, osnovni troškovi porasli su za 2,3 odsto, prema istraživanju Biroa za radnu statistiku. Cena medicinske nege porasla je za 4,6 odsto tokom 2019. godine, a ovo je bilo najveće povećanje još od 2007. godine, navodi Biro. Cena održavanja domaćinstva skočila je za 3,2 odsto prošle godine, troškovi obrazovanja su povećani za 2,1 odsto, a cena hrane za 1,8 odsto, prenosi B 92.

    Za neke, problem su stagnirajuće plate. One tokom protekle godine efektivno nisu rasle — povećane su samo za 0,2 odsto, kako tvrdi „Pejskejl indeks“. Međutim, gledajući duži period, „Pejskejl indeks“ je došao do zaključka da je prosečna plata zapravo smanjena za 9 odsto od 2006. godine.

    Nevezano za razlog, borba da se plate računi i stavi hrana na sto kada nemate dovoljno novca dovodi do mnogo stresa, pokazuju istraživanja kompanije „Seleri fajnens“. Finansijski stres danas dominira, sa stopom od 42 odsto radnog stanovništva koji se sa njim bori. To je procenat koji Den Meklin smatra ekstremno zabrinjavajućim.

    Kriza
    © CC0 / pixabay
    Jedan od tri američka radnika ostane bez para pre plate...

    Fondovi za hitne slučajeve

    Ejmi (36) je blisko upoznata sa ponestajanjem novca i snalaženjem za isti, naročito tokom sezone poreza, od januara do aprila, kada poreski obveznici pripremaju izveštaje plaćanja svojih poreza za prethodnu godinu i nadaju se povraćaju barem dela novca. To se sve dešava uprkos tome što njen muž i ona zarađuju oko 50.000 dolara godišnje, samo malo manje od prosečnog dohotka u Americi.

    „Sezona poreza je teška za nas jer ne dobijamo povraćaj novca, već račun koliko još treba da platimo“, kaže Ejmi.

    Ejmin muž više zarađuje od nje, a radi za kompaniju u drugoj američkoj državi, tako da im se neki državni porezi ne refundiraju. Uglavnom se završi tako što imaju veći dug državnog poreza, dok im se federalni refundira.

    „Nikad nemamo mnogo, ali na proleće, leto i jesen možemo da priuštimo sebi šta želimo u supermarketima“, kaže Ejmi. Najteže im bude tokom zime, kada račun za grejanje poskupi, a bliži se i sezona poreza. Tada se vraćaju štednji u supermarketu.

    Kako bi zaštitili svoju budućnost od finansijskih pretnji, Tom Buč, generalni direktor maloprodaje u preduzeću „TD Ameritrejd“, nedavno je preporučio Amerikancima da počnu da razvijaju finansijske planove i naprave fondove za hitne slučajeve koji bi mogli da pokriju tri do šest meseci troškova života. Odvajanje automatskih dnevnih ili nedeljnih transfera sa bankovnog računa od samo pet dolara pomoći će da se fond za hitne slučajeve formira. Treba razmotriti i otvaranje štednog računa visokog prinosa koji će doneti više novca.

    Međutim, to je lakše reći nego uraditi za one koji redovno ostaju bez novca, budući da skoro polovina ispitanih radnika u istraživanju kompanije „Seleri fajnens“ kaže da uopšte i nema novac koji je namenski odvojen za hitne slučajeve.

    Tagovi:
    kriza, plate, Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga