07:21 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2140
    Pratite nas

    Po uzoru na neke zapadnoevropske zemlje, a na osnovu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o ambalaži, građani će plaćati kauciju prilikom kupovine hrane upakovane u plastiku, staklo, konzerve. Automatski se postavlja pitanje: Ko će to da plati?

    Filip Abramović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine u čijoj nadležnosti je upravljanje otpadom na početku javne rasprave (započete 21. februara), rekao je da je cilj ministarstva da se depozitni sistem „ne prevali na građane”.

    Da ne plaćaju građani Srbije

    „Da li će to uticati na povećanje cene proizvoda znaće se kada budemo uradili ekonomske analize u narednih mesec-dva. Suština depozitnog sistema je smanjenje količine otpada i zaštita životne sredine. Prvi korak usmeren je na to da se poveća stepen prikupljanja”, istakao je tada Abramović.

    Javna rasprava trajaće, inače, do 12. marta, što znači da do tada neće biti završena ekonomska analiza pa moramo da se složimo sa pitanjem koje je početkom ove nedelje u Privrednoj komori Srbije izrekao Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, a koji je nadležne upitao: Zašto se žurilo sa objavljivanjem Nacrta?

    „Neophodno je da Radna grupa nastavi rad, da se ova oblast uredi na pravi način, a ne ad hok, odlukom ministra. U predlogu su sada samo opšta mesta, a sve što je ključno ostavljeno je da se reši podzakonskim aktima”, prokomentarisao je Ljubić.

    Predlog je preuranjen

    I ostali privrednici su u PKS-u ocenili da je predlog „preuranjen, nedovršen i da stvara velike probleme u implementaciji”.

    Čini se da je najveća greška to što se sve ostavlja podzakonskim aktima. A svedoci smo, u raznim sektorima, da je poprilično zakona usvojeno a da podzakonska akta nisu na vreme doneta ili, što je još gore, često budu doneta tako da su „nedorečena” ili, a što je još gore, da su u suprotnosti sa samim zakonom čiju primenu treba da obezbede ili poboljšaju.

    U svetlu predstojećih izbora možda je ministar Trivan zaista nepotrebno požurio da u svom mandatu u procedure usvajanja pošalje i ovaj zakon. Zaboravljajući na onu narodnu: Što je brzo to je i kuso.

    Bez želje da sumnjamo u dobru nameru kreatora Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predlažemo im da, ipak, puste radnu grupu da završi sve analize, kako predloženi sistem odista ne bi bio ni na štetu građana (koji bi plaćali kauciju) ni na štetu privrede, odnosno trgovaca (koji kauciju treba da vrate pa čak i u situaciji kada proizvod u toj ambalaži nije kupljen kod njih).

    Treba, naravno, videti kako u celu proceduru depozitnog sistema za rešavanje problema ambalažnog otpada uključiti i proizvođače samog tog otpada i privredu koja u njega pakuje svoje proizvode.

    Iskustva Zapadne Evrope

    Iskustva zapadnoevropskih zemalja, od kojih su neke ovaj sistem uvele pre više od deset godina, svakako su dobrodošla. Na njih bi radna grupa morala da obrati posebnu pažnju da Srbija ne bi ponovo pravila početničke greške. Pa kada se sve ovo razmotri potrebno je videti koliko se postojeći Nacrt uklapa u njihove zaključke i koliko će novi zakon doprineti tome da se i u Srbiji konačno ambalažni otpad zbrinjava na najprihvatljiviji način, koji ne ugrožava životnu sredinu.

    A samo slanje Nacrta u procedure neka ostane kao jedan od prvih zadataka novoj vladi i novom skupštinskom sazivu – posle izbora. Neka krenu sa ekologijom.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    troškovi, zakon, plaćanja, plaćanje, ambalaža, kaucija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga