19:17 06 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31225
    Pratite nas

    Republikanski senator Kevin Kramer  iz Severne Dakote,  države u kojoj se proizvodi nafta, pozvao je predsednika Donalda Trampa da uvede embargo na uvoz nafte iz Rusije, Saudijske Arabije i drugih zemalja članica OPEK, koje navodno pokušavaju da unište proizvodnju nafte u Americi.

    Ekspert za naftni sektor Aleksandar Huršudov smatra da je ovakav zahtev senatora nerealan, jer ni OPEK+ , a ni nemogućnost njenih članica da postignu dogovor o smanjenju proizvodnje nisu krivi za situaciju u američkom energetskom sektoru.

    Problem američke naftne industrije nije pad cena, već se činjenica da  u proizvodnji nafte iz škriljaca tradicionalno dominiraju male i srednje kompanije koje se već dugo nalaze pred bankrotstvom zbog skupe proizvodnje iz škriljaca, i njima ni znatno više cene nisu odgovarale.

    Narodu dati jeftinu naftu, proizvođačima omogućiti visoku cenu

    „Naftnim kompanijama je bilo loše i kada je cena bila 50 dolara za barel, pa čak i 60. Glavni razlog nije u ceni, već u činjenici da je skupa proizvodnja. Najbolje bušotine , do kojih se lakše dolazilo, već su iskorišćene“, kaže Aleksandar Huršudov.

    Niske cene ne pogoršavaju situaciju u naftnoj industriji, jer je ona već bila loša za male i srednje kompanije, ali stvaraju dodatni pritisak sa kojim će trenutna administracija morati da se izbori.

    „Trampova  administracija se, kao i prethodne, nalazi pred složenim zadatkom. S jedne strane obećavaju nisku cenu energenata biračima, a u tom smislu i nisku cenu goriva, a sa druge strane, oni žele, a naročito Tramp, da podrže naftne kompanije unutar zemlje, kojima su potrebne visoke cene. I ovde dolazi do sukoba  između suprotstavljenih ciljeva“, rekao je Aleksej Belogorjev, rukovodilac Instituta za energetsku strategiju.

    Niska konkurentna sposobnost američkih kompanija

    Ipak američki senator je uporan u optužbama da članice OPEK+ pokušavaju da izbace SAD sa tržišta i navodi da su u 2018. godini SAD uvezle oko milion i po barela nafte dnevno iz Rusije, Saudijske Arabije i Iraka, zbog čega je američka proizvodnja pretrpela ozbiljne gubitke.  

    Belogorjev smatra da ovakvim optužbama protiv zemalja članica OPEK-a pokušava da se pokrije niska konkurentna sposobnost američkih kompanije i da to nije prvi put.

    „To je čudna ideja, jer su nedavno isti američki kongresmeni  razmatrali usvajanje zakona „NE OPEK“ o suprotstavljanju ovoj organizaciji kao kartelu na osnovu antimonopolskih pravila, jer je povećavao cene. Sada OPEK optužuju da snižava cene“, rekao je ekspert.

    © CC0 / piksabej
    Naftno polje

    Optužbe populistički potez

    Ruski eksperti smatraju ovaj zahtev senatora Kramera o embargu na uvoz nafte populističkim potezom i pokušajem da ublaži bes američkih proizvođača, jer SAD zapravo zavise od uvoza nafte. Američke rafinerije i kompanije koriste tešku naftu, a prelazak na korišćenje „lake“ nafte koja se u SAD proizvodi je neisplativ i dug proces.

    „SAD su najveći uvoznik nafte, kupuju oko pet miliona barela dnevno, a prodaju oko tri, zato što je američka nafta izuzetno laka. Ona je za 8 procenata lakša od nafte marke Brent, i od arapske nafte“, objašnjava Huršudov.

    Američki uvoz nafte je uslovljen njenim tehničkim mogućnostima i politika na to ne može da utiče. U slučaju i da se uvede embargo, to bi povećalo cene, ali bi smanjilo proizvodnju benzina i došlo bi do deficita, objašnjava Huršudov.

    U uslovima krize neizbežno je da cena nafte bude niska jer tada i ostali aktivi kao što su pšenica, kafa, metal gube na ceni. Cena nafte najbrže pada jer je nju lako čuvati i transportovati, a zbog toga su i procene eksperata da cena nafte može pasti i ispod 20 dolara po barelu. 

    Igre u okviru OPEK +

    Belogorjev ističe da ne treba zaboraviti da i Rusija i Saudijska Arabija grade svoje pozicije u okviru OPEK + na osnovu činjenice da su im SAD konkurencija. Između Rijada i Moskve postoji određeno nadmetanje kako bi se obezbedila najpovoljnija pregovaračka pozicija.

    „Saudijska Arabija i Rusija žele da u okviru te borbe dostignu novi nivo proizvodnje i da za godinu dana ili čak i ranije počnu pregovore u okviru  OPEK +, ali uz već postignut novi nivo proizvodnje, to jest polazeći od njega“, rekao je Belogorjev.

    Kako on objašnjava, ni Saudijska Arabija, ni Rusija nisu  proizvodile onoliko nafte koliko je dogovoreno u okviru OPEK +, jer su obe zemlje htele da povećaju proizvodnju. U Rusiji je proizvodnja tehnološki organizovana tako, da nije moguće zatvoriti bušotine i posle ponovo pokrenuti proizvodnju. Osim toga proizvodnja je u porastu i svako smanjivanje bi dovelo do narušavanja investicionih procesa, što bi dovelo do direktnih gubitaka. Saudijska Arabija nema tih problema, ali je trenutno nastojala da smanji proizvodnju na 9,7 miliona barela dnevno iz drugih razloga. 

    Mediji pišu da su cene nafte u 2020. godini dostigle  višegodišnji minimum zbog usporavanja potražnje usled globalne pandemije korona virusa. Istovremeno negativan efekat je pojačala i činjenica da u okviru zemalja OPEK+ nije postignut dogovor o smanjenju proizvodnje nafte, nakon čega ograničenja proizvodnje nafte prestaju da se primenjuju od prvog aprila u velikom broju zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju.

    Tagovi:
    naftna industrija, SAD, OPEK
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga