05:39 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    Virus korona se širi planetom (3050)
    1212
    Pratite nas

    Od početka 2020. godine cene srebra pale su gotovo za trećinu i u martu dostigle najniži nivo u poslednjih 11 godina. Iako se ranije prognozirao rast cena metala, pandemija koronavirusa povećala je rizik pa su investitori počeli masovno da prodaju srebro i tako smanjili njegovu vrednost.

    Cene srebra na svetskim berzama od početka 2020. godine pale su za više od 30 odsto.

    Cene srebra na minimumu

    Na njujorškoj berzi najniža vrednost je zabeležena 16. marta, kada je cena jedne unce pala na 11,8 dolara. Poslednji put sličan nivo je zabeležen je u januaru 2009. godine.

    Dan kasnije, 17. marta, cene su malo porasle do čak 13,2 dolara po unci, ali su onda nastavile da opadaju i sada se kreću oko 12 dolara za uncu.

    Generalni direktor Udruženja zlatara Rusije Eduard Utkin za Stpunjik kaže da cene srebra nisu toliko važne za zlatarsku industriju kao cene zlata, ali i objašnjava ponašanje investitora u trenutnoj situaciji.

    „Investitori stalno nešto kupuju i prodaju, od nečega se oslobađaju, a nešto drže u zalihama. Očigledno se tržište srebra ‘pregrejalo’. Činjenica je da se ovaj metal koristi u malim količinama u industriji nakita, i uglavnom je namenjen za proizvodnju svih vrsta industrijskih proizvoda. Kada industrijska proizvodnja svih vrsta instrumenata, agregata i opreme opadne, potreba za srebrom se smanjuje”, rekao je Utkin.  

    On je dodao da je ovo metal od tehničkog značaja i da pošto Kina smanjuje proizvodnju za 20 do 30 odsto, znači da će se i srebro trošiti 20 do 30 odsto manje i onda nije za neko čudo što se cena srebra smanjila.

    Smanjena aktivnost potrošača jer ljudi sede kod kuće

    Zbog epidemije koronavirusa u Evropi i SAD, usporavaju se industrija i transport, smanjuje se aktivnost potrošača jer ljudi sede kod kuće. Sve to pogađa trgovinu, a sada je pretnja za smanjivanje rasta svetske ekonomije postala realna.

    Cena srebra u velikoj meri zavisi od ekonomske dinamike i industrijskog rasta u svetu. Industrijska upotreba ovog metala čini 50 odsto svetske potrošnje, dok je u Kini zastupljeno 70 odsto potrošnje ovog metala.

    Podsetimo da je trenutno Kina svetski lider u potrošnji srebra kao industrijske sirovine. U 2018. godini u Kini je prerađeno 157,5 miliona unci. Na drugom mestu su Sjedinjene Države (134,7 miliona), a na trećem Japan (101,4 miliona).

    Ovi podaci nalaze se u zajedničkom izveštaju Instituta srebra i kompanije Refinitiv.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    cena, tržište, zlato, srebro
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga