23:24 07 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Virus korona se širi planetom (3050)
    1241
    Pratite nas

    Trenutno na svetsko tržište utiču istovremeno dva „crna labuda“: širenje virusa korona i pad cena nafte. Ali trenutna kriza ima i drugu stranu. Ipak, neki ekonomisti i u tome vide šansu.

    Boris Porfirjov, direktor Instituta za opšteprivredno prognoziranje Ruske akademije nauka, ističe da je na kineskom jeziku reč „kriza“ predstavljena sa dva hijeroglifa: prvi znači „opasnost“, a drugi „mogućnost“ ili „šansa“.

    Nove šanse Porfirjov već vidi, na primer, u značajnom povećanju proizvodnje i prodaje nekoliko tipova robe kao što su testovi za utvrđivanje kovida-19, medicinska tehnika (respiratori), sredstva za sanitarnu i higijensku zaštitu kako stanovništva, tako i medicinskog osoblja.

    Spisku se može dodati i oprema za dugoročno čuvanje hrane i lekova, tehnika za rad na daljinu (kompjuteri, tableti i softveri), kao i sistemi za video-nadzor i kontrolu kretanja ljudi. Isto se odnosi i na logističke usluge, jer sva ta roba mora nekako biti isporučena potrošačima.

    Iako crni labudovi odlaze, neprofitabilne firme propadaju

    Porfirjov je precizirao da će nakon okončanja pandemije potražnja za većinom ovih proizvoda ostati, a cene će opadati, to jest, na ta tržišta će doći novi proizvođači i konkurencija će se pojačati.

    Georgij Ostapkovič, direktor Centra za tržišna istraživanja „Više škole ekonomije“, ubeđen je da će epidemija spasiti tržište od onih koji, u suštini, ne donose koristi ekonomiji, već samo privlače finansijska sredstva. Ovo je karakteristično za svaku krizu, a ne samo za trenutnu.

    „Na primeru Rusije vidimo da imamo oko 30 odsto neprofitabilnih kompanija. Dobro bi bilo da se one uklone sa tržišta, promene vrstu aktivnosti ili menadžment. Ali to ne znači da će njihova mesta biti oslobođena. Doći će nove kompanije sa naprednijim rukovodiocima“, pretpostavlja profesor „Više škole ekonomije“.

    „Preduzeće koje nema zarade niti depozita, a na tekućem računu nema veliku sumu novca, neće preživeti. Ne znam da li će investitori početi da izvlače svoj novac iz tih kompanija, jer to nije jednostavno uraditi. Ali definitivno neće ulagati u njih“, ističe ekspert.

    Opšti ekonomski pad je u velikoj meri posledica poremećaja proizvodnih lanaca, jer ne možemo pobeći od činjenice da Tajvan proizvodi računarske čipove, Nemačka — alatne mašine, a SAD i EU — civilne avione.

    Korona virus je podsetio svet da smo svi povezani i da niko nije u stanju da se prilagodi stanju samodovoljnosti. Trgovinski ratovi će sada verovatno biti deo prošlosti.

    Nafta poklanja slobodu

    Još jedan važan momenat na koji je Georgij Ostapkovič skrenuo pažnju, jeste da će jeftina nafta omogućiti ekonomijama u razvoju da brže i u većoj meri usmere ulaganja u zaista važna područja: inovacije, medicinu, socijalna plaćanja i druge elemente ljudskog kapitala.

    Sa druge strane, jeftina nafta će smanjiti ulaganja u obnovljivu energiju. Ostapkovič je istakao da države i kompanije to rade samo kada su tradicionalni izvori energije u dugoročnoj perspektivi skuplji od razvoja alternativnih.

    Ali ne treba se nadati da će niske cene goriva dugo ostati takve.

    „Prema naftnom bilansu, rezerve su i dalje pune, dovoljne su za 50 i čak za narednih 100 godina. Problem je u tome što nafte za lako eksploatisanje skoro da i nema više, a glavne zalihe su koncentrisane tamo odakle ih je teško izvući. Na primer Venecuela. Potrebna su velika ulaganja da bi se razvila njena nalazišta nafte. Bez toga niko ni pokušati eksploataciju“, smatra ekspert.

    Ovo takođe utiče i na potrošačke standarde. Proizvodi za dugoročnu upotrebu se sve više iznajmljuju, a ne kupuju, što se sliva u takozvanu ekonomiju zajedničke potrošnje (karšering, iznajmljivanje nekretnina, kućnih i pokretnih uređaja i tako dalje). Štaviše, ovaj trend se najjasnije vidi kod mlade generacije koja više ne plaća za skupu robu, već za utiske i osećaje.

    Sve to će,naravno, uticati na proizvođače. Konkurencija će se pojačati, sve važniji će biti kvalitet, a ne kvantitet, što će u svakom slučaju ići u korist potrošača.

    Masovnog prelaska na rad na daljinu neće biti

    Očigledno je i da će se promeniti tržište rada. Kompanije sada prebacuju zaposlene na režim rada na daljinu. Ali stručnjak ne savetuje da se zanosimo idejom da će nakon okončanja pandemije svi odustati od iznajmljivanja kancelarija.

    „Naravno, sa stanovišta budžeta kompanije, u početku to može biti korisno. Međutim, ovde ćemo se suočiti sa svojevrsnim kršenjem radne discipline, jer će mnogi zaposleni jednostavno izgubiti produktivnost“, ističe Ostapkovič.

    Moguće varijante: ili će takvi zaposleni izgubiti posao i na njihovo mesto će doći disciplinovaniji radnici, ili će im se plaćati honorarno, kao „frilenserima“. Bilo kako bilo, možemo se oprostiti sa obaveznim osmočasovnim radnim danom.

    Osim toga, osnovne sfere koje formiraju ekonomiju, ne rade od kuće: ni metalurške fabrike, ni fabrika testenina. ni naftna preduzeća, poljoprivredne kompanije niti firme koje se bave logistikom. Nadamo se da ni sfere građevine i medicine neće preći na rad na daljinu.

    Međutim, i pre pandemije, svet je ušao u četvrtu industrijsku revoluciju, a u mnogim industrijama se sve više koriste razne mašine sa upravljanjem na daljinu, a proizvođači automobila aktivno rade na konstruisanju bespilotnih vozila za prevoz robe. Epidemija će dodatno podstaći čoveka na aktivniji razvoj i primenu novih tehnologija.

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    virus korona, kriza, Rusija, ekonomija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga