14:32 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    41742
    Pratite nas

    Teška ekonomska kriza, nalik „Velikoj depresiji“ sa početka 20. veka, neizbežna je u 2020. godini i deceniji koja sledi i biće „Veća depresija“, tvrdi američki ekonomista i profesor Nurijel Rubini, koji je predvideo i svetsku ekonomsku krizu 2008. godine.

    Posle krize iz 2008. godine, disbalansi i rizici koji su proželi svetsku ekonomiju, pogoršani su političkim greškama, piše Rubini u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“.

    Radije nego da se okrenu strukturnim problemima koji su otkriveni finansijskim kolapsom i pratećom recesijom, vlade su „šutnule konzervu niz put“, stvarajući ogromne negativne rizike koji su doveli do toga da nova kriza bude neizbežna, a sada ona postaje akutna, piše Rubini.

    On navodi i 10 razloga zbog kojih je neizbežna nova „Veća depresija“, aludirajući da će biti gora i od „Velike depresije“ sa početka 20. veka. Rubini zaključuje da ovih 10 rizika, koji su se nazirali i pre pandemije virusa korona, prete da izazovu oluju koja će izbrisati čitavu svetsku ekonomiju u deceniji koja dolazi.

    Deficit i dugovi

    Odgovor vlada na krizu sa virusom korona bio je veliko povećanje fiskalnog deficita, 10 odsto BDP-a ili više u trenutku kada je nivo javnog duga u mnogim zemljama već previsok.

    Američki ekonomista Nurijel Rubini koji je predvideo svetsku ekonomsku krizu 2008.
    © AP Photo / TONY ASHBY
    Nurijel Rubini

    Što je najgore, gubitak prihoda mnogih domaćinstava i firmi dovešće do situacije da će dugovi privatnog sektora postati neodrživi, vodeći do mnogih bankrotstava. Zajedno sa rastućim nivoom javnog duga, to dovodi do slabijeg oporavka nego što je bio nakon „Velike depresije“ dvadesetih godina.

    Demografska bomba u razvijenim zemljama

    Kriza sa virusom korona pokazuje da se mora više trošiti na zdravstvene sisteme i da je zdravstvena nega dostupna svima neophodnost, a ne luksuz.

    Penzioneri
    Troškovi za penzije i zdravstvo postaće mnogo viši

    Mnoge razvijene zemlje imaju staro stanovništvo, što će dovesti do povećanja troškova za zdravstveni i socijalni sistem i većeg finansijskog opterećenja.

    Rizik od deflacije

    Pored toga što izaziva duboku recesiju, kriza dovodi i do masovnog pada tražnje robe i radne snage, kao i do pada cena robe kao što su nafta i industrijski metali. To dovodi do deflacije, povećavajući rizik od nelikvidnosti.

    Snižavanje vrednosti novca

    Pošto centralne banke pokušavaju da se izbore sa deflacijom i da spreče rizike nestabilnih kamatnih stopa uslovljenih porastom zaduženosti, monetarna politika postaće neuobičajena i dalekosežna.

    Novčanice od 5, 10 i 20 evra
    © Sputnik / Alekseй Suhorukov
    Cene će skakati, a proizvodnja padati

    Na kratke staze, vlade moraju da povećavaju fiskalne deficite da bi izbegle depresiju i deflaciju. Međutim, protokom vremena, stalno otežano snabdevanje zbog deglobalizacije i obnovljenog protekcionizma dovešće do neizbežne stagflacije, stanja u kom cene skaču, a proizvodnja pada.

    Automatizacija i pritisak na plate

    Budući da milioni ljudi gube poslove i zarađuju manje, socijalne razlike između bogatih i siromašnih postaće još veće.

    Robot, fabrika Folksvagen
    Mašine će zameniti radnike na mnogim radnim mestima

    Da bi izbegle probleme u snabdevanju, kompanije u razvijenim zemljama preseliće proizvodnju iz zemalja gde su troškovi niži na domaća tržišta, ali sa većim troškovima. Međutim, umesto da pomogne radnicima u svojim zemljama, ovaj trend dovešće do ubrzane automatizacije i pritiska na plate, podgrevajući populizam, nacionalizam i ksenofobiju.

    Deglobalizacija i protekcionizam

    Pandemija ubrzava proces deglobalizacije i fragmentiranja koji je već bio na snazi. SAD i Kina se već ubrzano udaljavaju i većina zemalja će takođe početi da usvaja protekcionističke politike, kako bi zaštitile domaće firme i radnike.

    Kineska fabrika
    Svi će se truditi da zaštite svoje kompanije i radnike

    Postpandemijsko tržište imaće stroža pravila prometa roba, usluga, kapitala, radne snage, tehnologije, podataka i informacija. To se već događa u farmaceutskoj i industriji zdravstvene opreme, kao i u proizvodnji hrane, gde vlade uvode izvozne zabrane i druge protekcionističke mere.

    Slabljenje demokratije

    Ove trendove ubrzaće i slabljenje demokratije. Populistički lideri često koriste ekonomske slabosti, masovnu nezaposlenost i rastuću nejednakost.

    Pod pritiskom rastuće ekonomske nesigurnosti postojaće jak impuls da se za to okrive stranci, a srednja klasa postaće prijemčivija za populističku retoriku, koja predlaže pooštravanje pravila u migraciji i trgovini.

    Spor Kine i Amerike

    Geostrateško razdvajanje Kine i Amerike u trgovini, tehnologiji, investicijama i monetarnim sporazumima će se intenzivirati.

    Predsednici SAD i Kine, Donald Tramp i Si Đinping, na marginama Samita G20 u Osaki
    © AP Photo / Susan Walsh
    Donald Tramp i Si Đinping

    To se vidi i na trenutnim odnosima dveju zemalja koje se međusobno optužuju u vezi sa virusom korona, ali i ekonomskim uticajima.

    Pogoršanje međunarodnih odnosa

    Amerika ne samo da bi mogla da pogorša odnose sa Kinom, već i sa drugim zemljama, kao što su Rusija, Iran i Severna Koreja.

    DOS napadi u realnom vremenu
    © Foto : skrinsot
    Tehnologija ključno oružje budućnosti

    Budući da se približavaju američki predsednički izbori, može se očekivati porast tajnog sajber-sukoba, što čak može dovesti i do konvencionalnih vojnih sukoba. Budući da je tehnologija ključno oružje u borbi za kontrolu industrije budućnosti, ali i pandemija, američki privatni tehnološki sektor biće čvršće integrisan u državni bezbednosno-industrijski sistem.

    Remećenje prirode

    Remećenje prirode, što je pokazala i pandemija virusa korona, može da ima gori ekonomski uticaj nego sama finansijska kriza.

    Elektrana u Nemačkoj
    © AP Photo / Martin Meissner
    Klimatske promene i epidemije koje se ponavljaju gore utiču na ekonomiju nego finansijska kriza

    Epidemije koje se ponavljaju, kao i klimatske promene, zapravo su katastrofe koje su izazvali ljudi, bilo zbog svojih loših zdravstvenih ili higijenskih standarda, bilo zbog zloupotrebe prirode, uz rastuću međusobnu povezanost u globalizovanom svetu.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    ekonomska kriza, Nurijel Rubini
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga