06:46 23 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    142
    Pratite nas

    Gastarbajteri sa Balkana mogli bi ubuduće da mnogo teže dolaze da rade u Nemačkoj ako unutar vladajuće koalicije kancelarke Angele Merkel ne dođe do dogovora da se produže olakšavajući uslovi pod kojim državljani zemalja Zapadnog Balkana dobijaju radne vize.

    I pre nego što je pandemija virusa korona usporila nemačku ekonomiju i uvećala nezaposlenost, unutar nemačke vladajuće koalicije došlo je do nesaglasja da li bi Nemačka trebalo da i posle kraja 2020. produži propis koji prevashodno nižekvalifikovanim radnicima sa Zapadnog Balkana omogućava lakše uslove za dobijanje radnih viza, piše RTS.

    Iako je vlada prvobitno nameravala da bez mnogo rasprave produži ovaj propis, pandemija i privreda u recesiji uticale su da se pojedini demohrišćani Angele Merkel mnogo glasnije tome usprotive.

    Kako prenosi nemački javni servis ZDF, demohrišćani se pitaju može li Nemačka da nastavi da godišnje prima desetine hiljada nižekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana.

    Iz nemačke građevinske industrije, koja je naročito imala koristi od ovog pravila za Zapadni Balkan, stiže jasan odgovor: „Bez ovih ljudi, imaćemo velike probleme u građevinarstvu“, kaže za ZDF Feliks Paklepa iz Centralnog saveza nemačke građevinske industrije.

    Angela Merkel
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Čak se i demohrišćani Angele Merkel protive produžavanju olakšica za gastarbajtere sa Balkana

    Kako ističu, iako često nemaju formalne kvalifikacije priznate u Nemačkoj, građevinci sa Balkana imaju dugogodišnje iskustvo. A upravo takva radna snaga nedostaje na nemačkom tržištu rada.

    Sporni propis stupio je na snagu od januara 2016. i „omogućava radnicima iz Albanije, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije da dobiju radnu vizu za Nemačku i bez znanja nemačkog jezika i profesionalnih kvalifikacija“.

    Međutim, uslov je da podnosilac zahteva za radnu vizu ima ugovor o zaposlenju u Nemačkoj i odobrenja nemačke Savezne agencije za zapošljavanje, kao i da u poslednja 24 meseca nije primao u Nemačkoj bilo kakvu socijalnu pomoć. Ovaj propis je nemačka vlada donela 2015. i to kao deo odgovora na migrantsku krizu.

    Najpre je sve zemlje regiona proglasila zemljama sigurnog porekla, čime je njenim državljanima praktično onemogućila dobijanje azila u Nemačkoj.

    Zasedanje Bundestaga
    © AP Photo / Markus Schreiber
    Poslanici pojedinih stranaka iz vladajuće koalicije ukazuju na rastuću nezaposlenost usled pandemije virusa korona

    A potom im, na insistiranje SPD-a kao manjinskog partnera u vladi, omogućila da lakše dolaze kao gastarbajteri, a ne kao tražioci azila.

    Međutim, svi ti argumenti se menjaju u krizi izazvanoj virusom korona, pa u kontekstu odluke o produženju ove odluke poslanik demohrišćanskog bloka zadužen za unutrašnju politiku Matijas Midelberg ukazuje na već rastuću nezaposlenost u Nemačkoj.

    „Ne bi smelo sada paušalno dati produženje ovog pravila“, kaže Midelberg, a podrška takvom stavu stiže od poslanika opozicione desničarske Alternative za Nemačku, Bernda Baumana, koji smatra da „je to pravilo bilo suludo i bez korone“.

    S druge strane, poslanik SPD-a Ute Fogt ističe da hoće „bez pogovora“ da se pravilo produži, ocenjujući ga kao „veliki uspeh“.

    Zastava Nemačke
    © Sputnik / Igorь Zarembo
    Na desetine hiljada građana zemalja zapadnog Balkana otišlo je na rad u Nemačku poslednjih godina

    „Mi smo zapravo prihvatili da je Nemačka doseljenička zemlja. Koalicioni partner ne bi trebalo da točak vraća unazad“, kaže za ZDF Fogt, usmerivši kritiku na račun koalicionih partnera iz demohrišćanskog bloka.

    Doduše, suprotstavljenih mišljenja ima i unutar demohrišćana, budući da se poslanici koji se bave pitanjima rada i građevinarstva zalažu za produženje pravila za Zapadni Balkan, dok se protive poslanici usmereni na unutrašnju politiku.

    Prema saznanjima ZDF-a, demohrišćani su se inicijalno dogovorili da produženje pravila može, ali samo prema veoma ograničenim uslovima. Takvo uslovljavanje će, međutim, izazvati sukob sa socijaldemokratama.

    Prema podacima nemačkog centralnog registra o strancima, od kraja 2015. do kraja 2018. broj izdatih boravišnih dozvola zarad zaposlenja ljudi sa Zapadnog Balkana skočio je sa 13.000 na 66.000.

    Od tog broja, više od 31.000 je bez radnih kvalifikacija. Čak i ako nemačka vladajuća koalicija produži olakšavajuće okolnosti za radnike sa Zapadnog Balkana, zastoj u prilivu gastarbajtera nastaje u konzulatima u Beogradu, Sarajevu, Skoplju...

    Kako je u martu nemačko Ministarstvo spoljnih poslova navelo u odgovoru na jedno poslaničko pitanje, gastarbajteri iz ovog regiona čekaju i više od godinu dana za termin za dobijanje vize.

    U nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova tvrde da su oni poslali dodatno osoblje u konzulate, ali da je navala toliko velika da ni to nije dovoljno.

    Tagovi:
    Angela Merkel, posao, gastarbajteri, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga