02:16 13 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21128
    Pratite nas

    Posle neuspešnih pregovora sa Bugarskom o izgradnji hidrotehničkog kompleksa Turnu-Magurele-Nicopole, rumunska Hidroelektrika planira da gradi novu hidroelektranu na svom delu Dunava, u Macinu. Projekat je vredan 14 milijardi leja (nepune tri milijarde evra).

    „Reč je o izuzetno ambicioznom projektu, koji zaista želimo, o izgradnji nove hidrocentrale na Dunavu. Do sada je bilo mnogo diskusija, dosta se pričalo o investiciji Turnu Magurele-Nicopole. Ali, prekogranična investicija uvek zahteva dogovor oba partnera. Otkrili smo da stvari ne idu onako kako smo želeli. Zato ćemo pokušati da iskoristimo rumunski hidroenergetski potencijal“, rekao je Bogdan Badea, generalni direktor rumunske kompanije Hidroelektrika na nedavno održanoj konferenciji o energetskim pitanjima, prenela je E-nergia.ro pisanje Agerpresa.

    Hidroelektrana
    Hidroelektrana biće sagrađena na rumunskom delu Dunava

    Nova hidrocentrala će biti završena 2030.

    Badea nije iznosio detalje ali se, iz investicione strategiju kompanije Hidroelektrik, vidi da je reč o Macin hidroelektrani, koja je uključena u strategiju Rumunije. Kao godina puštanja u rad predviđena je 2030. Nova hidroelektrana treba da ima instalisani kapacite od od 380 megavata.
    Kao prednosti realizacije hidroenergetskog kompleksa Macin pored toga što je reč o lokaciji na rumunskom delu Dunava, Badea navodi da će se električna energija proizvoditi iz obnovljivih izvora. Uz to, istovremeno će biti obezbeđena voda za hlađenje reaktora nuklearne elektrane Černa voda ali i zaštita od poplava i unapređenje rečnog saobraćaja.

    U studiji izvodljivosti, koju Hidroelektrika namerava da uradi tokom naredne dve godine, treba detaljno da budu analizirane sve alternativne varijante. Rumuni ne kriju da im je najzanimljiviji projekat Islaz-Somovi, koja ima bolje tehničke i ekonomske pokazatelje od projekta Macin. Ali, kako piše portal www.emwsee.eu njen najveći nedostatak je što su neophodni dogovori sa susednim zemaljama, Bugarskom i delimično Srbijom.

    Ono što Rumuni treba da obezbede je, naravno, finansiranje projekta. Hidroelektrika računa na privlačenje nepovratnih evropskih sredstava – 50 posto u ukupnoj vrednosti projekta iz sredstva evropskih fondova, kroz podršku iz Zelenog dogovora a ostatak da finasira iz sopstvenih izvora.

    I Srbija ima svoje projekte

    Srbija, koja je tokom devedesetih godina 20. veka bila suočena sa restrikcijama struje i problemima sa obezbeđivanjem energetske sigurnosti u novom veku, takoše, iz fioka vadi mnoge energetske projekte, među kojima je izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

    Traže se potencijalni partneri, a javljaju se i mnogi koji u realizaciji ove ideje vide mogućnost za obezbeđivanje izvora jeftine i uvek dostupne struje, koja se može proizvesti baš onda kada je na tržištu najpoželjnija.

    Srbiji stužu ponude i(li) obilaze je delegacije iz Rusije, Norveške, Kine, Nemačke… Ali, konkretnih pregovora, osim u izjavama nekih naših političara, nije bilo.

    Hidroelektrana
    © Sputnik / Dejan Simić
    Na sajtu elektroprivrede Srbije navedeno je da izgradnjom đerdapskih elektrana hidropoptencijal Dunava nije iscrpljen

    Na sajtu elektroprivrede Srbije navedeno je da izgradnjom đerdapskih elektrana hidropoptencijal Dunava nije iscrpljen i da postoji plan da se izgradi hidroelektrana Đerdap 3. Elektrana bi bila reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje, koje bi se gradilo na 1007. kilometru Dunava. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68 m, pumpa u gornje predviđene bazene Pesača i Brodica u vreme kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja Đerdap 3 bi radio kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu u sistemu i potrebne količine energije.

    Prema informacijama iz EPS-a predviđeno je da se reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 gradi u tri etapea ukupna snaga predviđena instalisana snaga za sve tri etape je 2.400 MW.

    Energetski stručnjaci smatraju da je reč o veoma isplativom projektu. U pregovorima o potencijalnim partnerima za izgradnju RHE Đerdapa 3 Srbija je najdalje otišla sa nemačkom kompanijom RWE. Ali, 2010. godine Rumunska strana se pobunila, tvrdeći da bi Đerdap 3, koji bi se gradio samo sa srpske strane uticao na eksploataciju sistema postojećih elektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.

    Aktualizovana priča o Đerdapu 3

    Sada, kada Rumuni planiraju svoju hidroelektranu, na svojoj obali Dunava, otvara se, svakako, i mogućnost da Srbija ponovo aktuelizuje svoju priču o Đerdapu 3. Dve zemlje su u partnerstvu dužem od pola veka do sada uspevale da nađu zajednički jezik. A Srbiji bi nova zelena energija iz Đerdapa 3 svakako značila – ne samo za energetsku bezbednost.

    U prethodnom veku snage velikih voda u Evropi je uglavnom maksimalno iskorišćene, poput projekata izgradnje velikih hidroelektrana na Dunavu – Đerdapa 1 i Đerdapa 2, gde su snagu najduže evropske reke po prolasku kroz Đerdapsku klisuru partnerski iskrostile Rumunija i Srbija. Reč je o projektima koji su osmišljavani i realizovani pre više od pola veka a rad agregata u srpskoj HE Đerdap 1 sinhronizovan je za isporuku električne energije na elektroprenosnu mrežu 5. avgusta 1970. godine.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    hidroelektrana, Rumunija, Srbija, Dunav, hidrocentrala
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga