21:34 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    1324
    Pratite nas

    Prekomerno snabdevanje i pad potrošnje, kao i globalna recesija koja preti većini zemalja sveta proizvešće tržišni šok s drastičnim padom cena hrane, zaključak je zajedničkog izveštaja Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD) i agencije Ujedinjenih naroda za hranu.

    Takođe, utvrđeno je i da će tokom sledećih 10 godina rast ponude nadmašiti rast potražnje, uzrokujući da realne cene većine robe ostanu na istom ili čak ispod svog nivoa, prenosi  portal Seebiz.

    "Borba protiv globalne pandemije kovid 19 uzrokuje neviđene nesigurnosti u lancima snabdevanja hranom, s potencijalnim uskim grlima na tržištu rada, industriji, poljoprivrednoj proizvodnji, preradi hrane, prometu i logistici, kao i promenama potražnje za hranom i uslugama prehrane", ističe glavni sekretar OECD-a Angel Guria.

    Rastuća svetska populacija i dalje je glavni pokretač rasta potražnje, iako se njeni trendovi razlikuju u pojedinim zemljama. Procenjuje se da će prosečna dostupnost hrane po glavi stanovnika do 2029. doseći oko 3.000 kalorija i 85 grama proteina dnevno.

    "Očekuje se da će potrošači u zemljama sa srednjim dohotkom upotrebiti dodatni prihod kako bi svoju prehranu s osnovnih proizvoda prebacili na onu s većom vrednosti, odnosno zdravijom i više ekološki proizvedenom. S druge strane, u zemljama s visokim dohotkom povećaće se zabrinutost za okolinu i sve više njih će umesto životinjskih proteina izabrati alternative", tvrde iz OECD-a, piše Agroklub.

    U izveštaju navode i da će otvorena i transparentna međunarodna tržišta postati sve važnija za sigurnost hrane, posebno u zemljama koje mnogo uvoze.

    "Iskustvo je pokazalo da trgovinska ograničenja nisu recept za sigurnost hrane. Potrebna nam je bolja politika, više inovacija, povećane investicije i veća integracija kako bi izgradili dinamičnu, produktivnu i otpornu poljoprivredu i prehrambeni sektor", napomenuo je direktor FAO, QU Dongyu.

    Očekuje se i da će svetska proizvodnja žitarica porasti za oko 85 odsto u sledećih deset godina, a kao glavni razlog navode veća ulaganja u tehnologiju proizvodnje i bolje prakse uzgoja.

    Takođe, izveštaj procenjuje i da će se do 2024. godine proizvodnja domaćih životinja povećati za 14 odsto zbog poboljšanja u ishrani i ekstenzivnom načinu uzgoja. U dodatnom izveštaju naglašavaju i trajnu potrebu za ulaganjem u izgradnju infrastrukture.

    Pod pretpostavkom nastavka trenutnih politika i tehnologija, predviđa se da će emisija staklenih gasova u poljoprivredi rasti za 0,5 odsto godišnje, što ukazuje na smanjenje intenziteta ugljen dioksida u poljoprivredi. Stoka će činiti 80 odsto ovog globalnog povećanja.

    "Pored kovid 19, trenutni izazovi uključuju invaziju skakavca u istočnoj Africi i Aziji, kontinuirano širenje afričke svinjske kuge, učestalije ekstremne klimatske događaje i trgovinske napetosti među glavnim silama. Prehrambeni će sistem takođe morati da se prilagodi preferencama potrošača i iskoristi digitalne inovacije u poljoprivredno-prehrambenim lancima", zaključuje Guria.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    KOVID-19, cene, hrana
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga