16:22 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31845
    Pratite nas

    Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i zemalja Evroazije koji je za ratifikaciju odobrila Vlada Rusije, u potpunosti će uskladiti uslove trgovine Belorusije, Kazahstana i Rusije sa Srbijom, sa kojom već imaju bilateralne sporazume, ali i sa Jermenijom i Kirgistanom.

    To za Sputnjik kaže Anton Cecinovski, šef Departmenta za trgovinsku politiku Evroazijske ekonomske unije.

    „Kada smo zaključili novi sporazum, koji je sada u postupku ratifikacije, rešavali smo dva zadatka - prvi je bio unifikacija trgovinskog režima između svih država članica Unije i Srbije, a drugi je otvaranje srpskog tržišta za robu iz Jermenije i Kirgizije. Što se tiče srpske robe, Srbi su bili veoma zainteresovani da povećaju isporuku određenih vrsta sireva, dobiju određenu kvotu za isporuku cigareta, a još jedan od glavnih interesa Srbije je izvoz određenih alkoholnih pića, konkretno, tradicionalnih srpskih pića - vinjaka i rakije. U principu, imamo tradicionalni portfelj isporuka i jasno je da je Rusija glavno prodajno tržište po obimu - uglavnom je to poljoprivredna grupa proizvoda, pre svega jabuke koje su i naše ruske kolege počele aktivno da isporučuju nakon uvođenja sankcija“, kaže Cecinovski za Sputnjik.

    Prema ovom sporazumu Srbija će u zemlje Unije moći da bez plaćanja carina izveze 2.000 tona cigareta, oko 90 hiljada litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira i neograničene količine voćnih rakija, ali ostaje carina na izvoz automobila iz Srbije.

    Iako ovaj sporazum daje šire mogućnosti, Cecinovski ističe da se ne očekuju drastične promene u smislu strukture i obima isporuka, s obzirom da je „većina zemalja članica Evroazijske ekonomske unije već imala sporazume o slobodnoj trgovini sa Srbijom i da objektivno imaju veće ekonomije nego Jermenija i Kirgistan“.

    Srpsko tržište je interesantno Evroazijskoj ekonomskoj uniji

    Činjenica da je Vlada Rusije odobrila ratifikaciju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Evroazijske ekonomske unije i Srbije predstavlja potvrdu dobrih prijateljskih i ekonomskih odnosa između Srbije i Rusije, naglašava Cecinovski.

    On takođe dodaje da postoji širok spektar roba koje Rusije isporučuje Srbiji.

    „Jasno je da je značajan deo robe iz energetske grupe, ali istovremeno isporučujemo i mašine, opremu, a novim sporazumom smo malo proširili obim robe koja je oslobođena carine prilikom uvoza u Srbiju i dodali smo, čini se, dizalice i fitinge za cevi“, rekao je Cecinovski.

    Prema njegovim rečima, srpsko tržište je interesantno za zemlje Evroazijske ekonomske unije, s obzirom da su već uspostavljeni dugoročni trgovinski odnose sa Srbijom i niko ne želi da izgubi preferencijalni pristup srpskom tržištu.

    „Možda to nisu neke gigantske brojke kada govorimo o trgovinskoj saradnji, ali sa stanovišta važnosti principijelnog održavanja prijateljskih i obostrano korisnih trgovinskih i ekonomskih odnosa, to je izuzetno potrebno“, istakao je Cecinovski.

    Investicije nisu obuhvaćene sporazumom

    Dok srpski zvaničnici ovaj sporazum vide kao šansu za privredne grane kao što su poljoprivreda i prehrambena industrija, za izvoz našeg inženjerskog znanja, inovativnih rešenja i IT usluga, kao i za privlačenje novih investicija iz zemalja Evroazijske ekonomske unije, Cecinovski napominje da investicije nisu obuhvaćene sporazumom.

    „Pitanje investicija nije u potpunosti naš deo, ono ostaje van nadležnosti Evroazijske ekonomske unije i van sporazuma koji smo sklopili“, precizirao je.

    Cecinovski takođe naglašava da je Srbija prva zemlja izvan Zajednice nezavisnih država koja ima ovakav sporazum.

    „Istakao bih značaj sporazuma - za Evroazijsku ekonomsku uniju je ovo važna faza, jer je do trenutka stvaranja saveza već bio formiran određeni paket sporazuma o uspostavljanju trgovinskih režima između članica EAEU i trećih zemalja, a u skladu s odredbama Ugovora o Uniji, a konkretno prema članu 102 mi radimo na unifikaciji trgovinskog režima. Sporazum sa Srbijom je, u stvari, prvi slučaj da smo na papiru fiksirali rezultat koji ćemo u budućnosti morati da postignemo sa drugim zemljama“, zaključio je Cecinovski.

    Podsetimo, Evroazijska ekonomska unija zvanično je osnovana januara 2015. godine i zamenila je i proširila postojeću Carinsku uniju. Ukupni BDP tih zemalja veći je od 1,9 triliona dolara.

    Robna razmena Srbije i država članica Evroazijske ekonomske unije je 2018. godine iznosila 3,4 milijarde dolara, pri čemu je izvoz bio 1,1 milijardu, a uvoz 2,3 milijarde. Kako su ranije saopštile srpske vlasti, plan Beograda je da poveća izvoz na tržišta EAEU na 1,5 milijardi dolara u naredne dve-tri godine.

    Rusija je odobrila ratifikaciju sporazuma o zoni slobodne trgovine između Evroazijske ekonomske unije i Srbije, što našoj zemlji omogućava pristup tržištu od preko 183 miliona potrošača, a takođe veće mogućnosti za srpske proizvođače.

    Pored toga, tim ugovorom je proširen i obim i vrsta roba koje će se iz Srbije izvoziti na tržište Evroazijske unije.

    Najveći ekonomski interes Srbije od tog sporazuma je što dobija šansu da oko 95,5 odsto domaćih proizvoda izvozi na tržište Rusije i drugih zemalja-članica Unije bez plaćanja carine, a takođe taj ugovor štiti i preko 740 srpskih kompanija koje na rusko tržište izvoze preko 1.200 različitih artikala i kojima je sada omogućeno da izvoze i na druga tržišta EAEU.

    Tagovi:
    sporazum, Evroazijska unija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga