00:31 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    3722
    Pratite nas

    Korona kriza donela je tektonske promene u ekonomiji. U EU i Americi zabeležen je istorijski pad, dok će Kina i Indija da rastu, pokazuju procene MMF.

    Nezavisno od toga kada će početi ekonomski oporavak i koliko će trajati, činjenica je da će ova godina u celom svetu biti izuzetno teška, ukazuju prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije (EK), prenosi Tanjug.

    Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.

    To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistematski vode podatke o kretanju BDP-a na nivou Unije.

    Kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, inače najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocenili kao „istorijsko“. Naravno, u negativnom smislu.

    U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri odsto, a uz to, mnogo gore će proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju.

    Naime, prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi trebalo da iznosi 6,1 odsto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan odsto.

    Berzanski trgovac na Njujorškoj berzi
    © AP Photo / Richard Drew
    Američka ekonomija potonula je u drugom tromesečju za rekordnih 32,9 odsto na godišnjem nivou

    Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Nemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD i Japana.

    S druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija virusa korona, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 odsto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 odsto.

    MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi od 5,8 odsto.

    Pri tom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u proseku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 odsto.

    Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da se arhitektura svetske ekonomije u korona krizi počela da menja i da će nastaviti da se menja.

    Korona kriza je, može se reći, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomija, navodi portal.

    Jedna od posledica korona krize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova.

    Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti verovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće želeti reprizu korona udara na kretanje robe. Najverovatnije će lanci nabavke biti skraćeni u budućnosti.

    Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, na ekonomiju. Umesto naglaska na usluge, „u modu“ će se verovatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.

    Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterisati kao urušavanje ekonomije.

    Takav pad ekonomije posledica je pandemije virusa korona i „zaključavanja“ ekonomija.

    "Ti podaci su dramatični, ali ipak nas ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kada je kriza trajala godinama. Sve će, naravno, zavisiti od kretanja virusa korona, ali verujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak“, objašnjava za Indeks ekonomski analitičar Damir Novotni.

    I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan. Ipak, on smatra da će Evropi za oporavak trebati malo više vremena.

    „Sad vidimo da ovo neće biti tako kratkotrajno. Očekujem da bi se Evropa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe“, kaže Lovrinčević.

    Tagovi:
    Indija, Kina, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, virus korona, ekonomska kriza
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga