21:07 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    31827
    Pratite nas

     Ministar finansija Siniša Mali rekao je da podatak o prosečnoj zaradi od 510 evra u julu ukazuje da je trasiran put ka većem vrednovanju ljudskog rada u Srbiji.

    Mali je izjavio da podatak koji je saopštio Republički zavod za statistiku, da je prosečna zarada obračunata u julu po prvi put u Srbiji premašila 510 evra, ukazuje da je, polako ali sigurno, trasiran put ka većem vrednovanju ljudskog rada u Srbiji kao i da je privreda Srbije ostala žilava i vitalna i uslovima pandemije, prenosi B92.

    Prosečna zarada od 60.029 dinara je novi okvir u kome se krećemo i to je jedna ozbiljna potvrda da je privreda Srbije ostala žilava i vitalna, te da je u uslovima krize i pandemije ostala jaka i da vuče napred. Podsetiću vas da je pre nekoliko godina prosečna zarada bila 320 evra, dakle ovi novi podaci pokazuju ispravnost naše ekonomske politike. Kada se na to nadoveže i rekordno niska nezaposlenost, jasno je da je naša politika usmerena ka dobrobiti svih građana Srbije“, rekao je ministar.

    Prema njegovim rečima, očekivanja su i da će povećanje minimalne zarade od 6,6 odsto, neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara, kao i planirano umanjenje poreza na zarade – uticati na dalji rast zarada.

    „Pre dve godine opterećenje na zarade je bilo 63 odsto, a sada je 61,2 procenta. Naša politika je da opterećenje na zarade smanjujemo ali naravno u skladu sa mogućnostima i raspoloživim fiskalnim prostorom“, naveo je Mali i dodao da je svestan da je fiskalno opterećenja zarada još uvek visoko ali da je ubeđen da će se sa većim privrednim rastom u budućnosti stvoriti uslovi za dodatna umanjenja.

    Mali je ukazao da je Vlada Srbije posvećena tome da se očuva životni standard stanovništva i da zbog toga ubrzano radi na privlačenju investicija kao i na stvaranju stimulativnog regulatornog okvira koji će pružiti jednake šanse za sve.

    Vlada je, kaže, i te kako svesna da su i dalje prisutne društvene nejednakosti u društvu, te je promena na tom planu, jedna od bitnih tačaka agende u budućnosti.

    „Mi smo po prvi put u istoriji kao država intervenisali iz budžeta i direktno podržali privrednike sa paketom od 5,8 milijardi evra. Na taj način smo izvršili realokaciju, odnosno pravedniju preraspodelu javnih sredstava, kako bi se pomogao privatnom sektoru. To se nikada do sada nije desilo. Pokazali smo da za nas ne postoje građani prvog ili drugog reda, već da su to sve naši građani. Stalo nam je da svima bude bolje, ali da sa druge strane svako doprinese društvenoj zajednici na svoj način i iskoristi mogućnosti kako bi podigli privredu i kvalitet života“, objasnio je Mali.

    Mali ističe da je Srbija puna potencijala, da to sad vide i drugi, poput američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) koja je nedavno došla u Srbiju, ali da treba učiniti napor da se taj potencijal „oslobodi”.

    Nedavno je saopšteno da se Srbija po indeksu ljudskog kapitala (HCI) Svetske banke, koji meri razvoj ljudskog „kapitala u svetu, nalazi u vrhu u našem regionu. To znači da će dete rođeno danas u Srbiji imati 68-procentnu produktivnost ako završi obrazovanje i bude dobrog zdravstvenog stanja“, rekao je Mali i dodao da je zapravo to ta zaostavština koju želimo da ostavimo mladima – da se više ceni i plaća njihov rad.

    Mali je rekao da je uveren da je plan po kome će prosečna plata 2025. godine u Srbiji biti 900 evra, a prosečna penzija 430 u potpunosti ostvariv.

    „Ako smo 2018. godine ostvarili stopu rata od 4,4 odsto, a 2019. godine 4,2 odsto, a ove se godine, što su naša očekivanja, usled pandemije, zadržimo na nuli i uopšte nemamo pad BDP, jasno je i da nećemo imati indikatore koji će vući zarade naniže“, rekao je Mali i dodao da je to svojevrsni uspeh imajući u vidu informacije koje dolaze iz okruženja da se planirana smanjenje zarada kreću i preko 20 procenata.

    Ministar je rekao da će na nivou cele godine zarade u Srbiji imati realni rast, te da se sledeće godine očekuje zahuktavanje privrednog rasta.

    On je istakao i da je nezaposlenost od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine dokaz da su ekonomske mere doprinele očuvanju radnih meseta uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa.

    Mali je podsetio i da su reforme propisa iz radnog zakonodavstva učinili da fleksibilnost rada postane realnost u ekonomskom životu Srbije, te da su i oni doprineli većoj fluktuaciji radne snage unutar privrede, što je takođe imalo uticaj na zarade.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    Srbija, prosečna plata, Siniša Mali
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga