22:45 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 257
    Pratite nas

    Evropska centralna banka eksperimentiše sa digitalnim evrom koji može da se troši bilo gde, bez straha da neko prati vašu kupovinu.

    Ova institucija, sa sedištem u Frankfurtu, objavila je u ponedeljak uveče upitnik, kako bi saznala kakve su potrebe javnosti za novom formom plaćanja, nakon što je 2. oktobra objavila da će možda uvesti digitalni evro.

    ECB nije sama u ovom poduhvatu. Centralne banke širom sveta razvijaju virtualne verzije svojih valuta, pošto se upotreba gotovog novca sve više smanjuje.

    Monetarne institucije odlučne su da ne gube korak sa digitalnim trendovima 21. veka, motreći na privatne oblike novca u razvoju kao što je Libra.

    Čisto elektronski evro ne bi došao bez rizika. To bi izmenilo finansijsku industriju kakvu danas poznajemo i predstavilo pritisak na zakonodavce da razviju oblik plaćanja koji je bezbedan i privlačan za građane.

    Ovo je pet ključnih pitanja u vezi sa digitalnim evrom.

    Šta je digitalni evro

    Digitalni evro bi dopunio vaš novčanik, ne bi zamenio ništa što je već u njemu.

    Vlasnici prodavnica bi mogli da ga prihvataju kao alternativu za kartice i keš. Prijatelji bi mogli da pozajmljuju jedni drugima evre i vraćaju ih bilo kada, bilo gde, prenosi B 92.

    Razmišljajte o njemu kao o elektronskom novcu koji se čuva u aplikaciji poput novčanika, na vašem smartfonu, a ECB garantuje da će jedan digitalni evro uvek imati istu vrednost kao i kovanica jednog evra.

    Takođe, ovaj novac ne možete da izgubite. ECB bi čuvala vaše izveštaje, štiteći vas u slučaju da izgubite telefon, piše Politiko.

    Ovakav dizajn značajno bi se razlikovao od kriptovaluta kao što je Bitkoin, kojem vrednost varira i čiji su korisnici bili žrtve sajber-prevara. Takođe bi se razlikovao i od stejblkoinsa, koji ciljaju na to da spreče fluktuacije u vrednosti, ali ipak zavise od toga da budu podržane od strane konvencionalnih valuta.

    Kako bi to funkcionisalo?

    Digitalni evro može vam izgledati ne mnogo drugačije od stanja na računu koje proveravate preko telefona. Finansijska firma bi obezbedila aplikaciju koja vam prikazuje koliko digitalnih evara imate.

    Međutim, proces plaćanja bio bi drugačiji.

    U današnjem elektronskom transferu novca, banka pošiljaoca šalje poruku bazi, zahtevajući da prenese novac na račun banke primaoca, a za neke velike iznose novca, ovo može ići direktno u ECB.

    Baza mora da verifikuje detalje i "sredi" da novac sa računa pošiljaoca legne na račun primaoca. Ova procedura može nekad potrajati i dva dana, pre nego što novac legne na račun primaoca.

    Digitalni evro bi mogao da u teoriji pojednostavi transakcije, po manjim cenama. ECB bi mogla da to zadrži u svojim "knjigama", automatski prateći vlasnike svakog digitalnog centa. Ili bi mogla da postavi pravila za druge, u decentralizovanim sistemima, možda slično kao što je to već slučaj sa bitkoinom, koji prati svaku transakciju koristeću blokčejn tehnologije.

    Nemate signal na telefonu? Možete čak uključiti blutut i poslati token, kao vrstu priznanice, koja bi apdejtovala stanje onog trenutka kada budete ponovo onlajn.

    Zašto baš sada?

    Iz dva razloga. Prvi je to što su elektronska plaćanja doživela pravi bum zbog zabrinutosti da bi gotovina mogla da učestvuje u prenošenju koronavirusa. Drugo, tehnološka industrija razvija svoje valute.

    Libra je najčešće na umu zvaničnika. Udruženje, koje je osnovano od strane Fejsbuka i nekih drugih kompanija, dizajnira servis za plaćanje koristeći stejblkoine, vrstu digitalnog proizvoda koji EU želi da reguliše.

    Zakonodavce je uplašilo to što bi Libra mogla da postane dostupna za sve korisnike Fejsbuka, što je oko 2,7 milijardi ljudi jer bi to moglo da "minira" evro, ostavljajući finansije građana ranjivim, kako za strane "sile", tako i za kompanije koje skupljaju podatke o njihovim potrošačkim navikama.

    Digitalni evro Evropske centralne banke bi ciljao na to da ublaži te rizike.

    Gde je zastoj?

    Nekoliko bezbednosnih akcija je neophodno da se izvrši pre nego što ECB omogući digitalni evro pristupačnim za javnost. Bez toga, banke bi mogle da budu u velikoj nevolji.

    Za početak, oni koji štede bi mogli da vide više benefita u digitalnim evrima nego u čuvanju novca u bankama, koje naplaćuju provizije za čuvanje novca i ne isplaćuju velike kamate. Međutim, smanjenje depozita moglo bi da ima loše strane po društvo.

    Banke zavise od depozita kao vitalnog izvora prihoda i moglo bi da se desi da moraju da naplate više za zajmove, što bi usporilo ekonomsku aktivnost. 

    Oni koji štede bi tako u vremenima krize "otrčali" digitalnom, što bi oštetilo finansijski sistem još brže nego što je to slučaj sa konvencionalnim bankama.

    ECB radi na tome da shvati kako da spreči ove scenarije. Ideje uključuju ograničenja sume digitalnih evara koje svako može da poseduje ili pokretanje postupaka protiv ljudi koji poseduju velike sume.

    Šta još treba da se razmotri?

    Privatnost i politika.

    Možete trošiti gotovinu tako da niko ne može da zna šta ste kupili. Međutim, to je nešto drugačije kada su u pitanju onlajn i plaćanja karticama, gde se beleži svako plaćanje.

    Digitalni evro bi mogao da iskoristi najbolje od oba, kreirajući elektronski identitet (otisak prsta) kome bi mogle da pristupe samo vlasti.

    To bi moglo da zaštiti podatke ljudi, a isto tako i da spreči kriminalce da na ovaj način pomeraju novac. Ovo bi moglo da znači ograničavanje za velike transfere digitalnog novca i praćenje obrazaca trošenja velikih svota koji izgledaju sumnjivo.

    Otključavanje identiteta korisnika moglo bi da uključuje nekoliko agencija koje drže različite delove ključa za dešifrovanje, koje bi morale da rade zajedno kako bi otkrile identitet stranke koja stoji iza transakcije.

    ECB će narednih šest meseci izvoditi eksperimente i sredinom 2021. doneti odluku da li će lansirati digitalni evro. Međutim, pošto Libra dolazi već ove godine, malo je verovatno da će centralne banke sedeti skrštenih ruku.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    banka, eksperiment, evro
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga