22:24 18 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    3323
    Pratite nas

    Da li je norveški državni naftni fond formula uspeha u svetu biznisa i vođenja zemlje i da li je ovakav model primenljiv u drugim državama?

    Na samo spominjanje Norveške prva asocijacija je blagostanje, socijalni mir, ekonomska stabilnost, prosperitet, hladna klima… Sem poslednjeg sve je vrlo povezano sa dobro povučenim potezima norveške vlade u proteklih šezdesetak godina.

    Ova zemlja doživljava ekonomski procvat pronalaskom nafte u svom moru početkom šezdesetih godina prošlog veka (tada po BDP-u rangirana kao Grčka ili Španija). Sam pronalazak nafte nije od presudnog značaja za današnje stanje države, iako je najznačajniji, a koraci koje država preduzima i način dugoročnog kapitalističkog razmišljanja jeste ono što će je dovesti do današnjeg ekonomskog giganta.

    Uvidevši da je koncentracija ekonomije na samo jednu njenu granu neodrživi koncept i da donosi više štete nego koristi – poučeni iskustvom svojih komšija (Engleza i Holanđana) koji su upravo načinili tu grešku – vlada donosi odluku da osnuje „Državni penzioni fond global“ (ne mešati ga sa „Državnim penzionim fondom Norveške“ osnovanim 1967.godine) ili „Naftni fond“ 1990. godine.

    Prema zvaničnim podacima, fond se bavi ulaganjem akumuliranog kapitala od nafte i gasa u tri segmenta poslovanja – berzu, obveznice i nekretnine.

    Po izveštaju iz 2015. godine strategija ulaganja je sledeća: na berzama širom sveta (u razne kompanije i industrije) se ulagalo 60 odsto kapitala, 35 odsto u obveznice stabilnih zemalja i korporacija koje imaju jako finansijsko tržište i 5 odsto u nekretnine širom sveta (poslovne zgrade, prostori na ekskluzivnim lokacijama i logistička postrojenja – fabrike, skladišta).

    Najveći državni fond na svetu

    Iako na svetu postoji dosta državnih fondova sa sličnom namenom i načinom poslovanja (UAE, Kina) ovaj se izdvaja jer je najveći na svetu. „Naftni fond“ je 2017. godine premašio hiljadu milijardi dolara – 195 hiljada dolara po glavi stanovnika, prenosi portal Bankar.

    Fond ima udela u 9.000 različitih kompanija u 74 zemlje sveta. Poseduje 1,5 odsto svetskog broja akcija i vrednost mu je tri Norveška godišnja BDP-a.

    Zakonom je regulisano da niko ne može da dira taj novac, odnosno ne može da ga troši, samo vlada ima pravo da raspolaže godišnjim prihodom gore pomenutog poslovanja u svrhu daljeg investiranja i poslovanja. Investira se u druge zemlje, po principu ako Norveškoj krene loše, negde drugde će ići na bolje.

    Najznačajnija i najisticanija politika ulaganja ovog fonda je stroga kontrola poslovne etike firmi i oblasti u koje ulaže svoj novac, što je veoma neobičan i konzervativan pristup za fond ove veličine i njegove ogromne prihode.

    U nepoželjne kompanije spadaju one koje imaju veze sa korupcijom, proizvodnjom oružja, duvanskom industrijom, kršenjem ljudskih prava i prava radnika, narušavanjem ekološkog sistema… Fond ne sme ulagati u firme pre nego što one izađu sa javnom ponudom (IPO).

    U poslednjih nekoliko godina vlada (fond) izlazi iz poslova proizvodnje ruda u korist obnovljive (zelene) energije i takvi potezi izazivaju polemike zbog osnovne uloge fonda, a to je briga o Norveškom narodu, njihovoj stabilnosti, ušteđevini i budućim naraštajima.

    Ovakvo poslovanje fonda i njegov uticaj donosi benefit celom svetu u raznim sferama. Na primer, uticaj na velike kompanije kao što su Alfabet (majka firma Gugla) i Fejsbuk u problemu transparentnosti poslovanja, filtriranja i odbacivanja lažnih vesti na njihovim servisima i razlike u platama među polovima.

    To je prava moć ovog fonda i samim tim Norveške države – moć da učestvuje i oblikuje svetsku ekonomiju.

    Put ka jakoj i dobroj državi dolazi iz znanja i obrazovanja koje je u Norveškoj besplatno upravo zbog finansiranja iz ovog fonda.

    Njihov uticaj na svetsko tržište i poslovanje sa velikom odgovornošću, prvenstveno za svoj narod, ali i za svet, navodi na pitanje da li je takav sistem primenljiv i u drugim sredinama?

    S obzirom da je model poslovanja ovog fonda javno dostupan, a da ogroman novac od nafte nije svima dostupan, dolazimo do zaključka da ovo nije sistem po kome druge zemlje mogu da rade doslovno, ali mogu mnogo naučiti iz njega, pre svega o etici poslovanja, obrazovanju, skromnosti, vladavini prava…

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    ekonomija, finansijski sistem, naftni fond, Norveška
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga