05:58 16 April 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    1118
    Pratite nas

    Narodna banka Srbije izašla je proteklih meseci u susret i građanima i privredi, moratorijumom na plaćanje kredita. Mogućnost da stopiraju rate tokom pet meseci iskoristilo je u proseku oko 80 odsto dužnika.

    Sredinom novembra pojavio se novi zahtev, pre svega turističke privrede, za odlaganje ili zastoj u otplati zajmova, a iz resornog udruženja HORES naveli su da im je NBS poslala pismo u kome ih upućuje da se za novo odlaganje kredita obrate komercijalnim bankama.

    Tako se ponovo aktuelizovalo pitanje većeg dela privrede, ali i građana, hoće li biti novog moratorijuma i mogućnosti stopiranja rata zajmova. Pitali smo to i NBS na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković. A, odgovor je sledeći.

    "Svakako, NBS analizira efekte svih do sada preduzetih mera, kontinuirano prati situaciju u finansijskom sektoru i nastavlja da preduzima sve potrebne aktivnosti kako bi se u što većoj meri ublažili negativni efekti krize izazvane virusom, ali imajući pri tome u vidu potrebu da banke, u skladu sa sopstvenom poslovnom politikom i procenama, omoguće održivo reprogramiranje obaveza svojim klijentima", objasnili su iz centralne banke u odgovoru na pitanja "Blic Biznisa".

    U prevodu, sada je na bankama da eventualne olakšice dogovore sa klijentima.

    Iz centralne banke napominju da su pored moratorijuma kao obavezne olakšice, kreirali i mogućnosti za odobravanje drugih olakšica u pogledu otplate kredita i lakšeg pristupa finansiranju stanovništva.

    Konkretno, reč je o mogućnosti refinansiranja ili promene datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita, kao i mogućnosti produžetka roka otplate stambenih kredita i olakšanog pristupa stambenim kreditima.

    "Kada je reč o dužnicima iz sektora privrede NBS je delovala, između ostalog, i kao jedna od vodećih institucija u uspostavljanju garantne šeme za pomoć privredi kao i podrške još povoljnijem dinarskom finansiranju kroz tu šemu", kažu za "Blic Biznis" iz Narodne banke.

    Koliko košta moratorijum?

    Svi koji su prihvatili prvi i drugi moratorijum na otplatu kredita, morali su da računaju na mesečne rate veće i za hiljadu dinara u odnosu na pre marta, kada je na snagu stupila mogućnost stopiranja otplate zajmova.

    Na primer, ako za stambeni kredit plaćate mesečnu ratu od 300 evra i ako vam je do kraja otplate ostalo još 10 godina, mesečni trošak vam je nakon moratorijuma veći za ukupno 750 dinara, i to po dva osnova: 300 dinara više po osnovu drugog moratorijuma i 450 dinara po onsnovu moratorijuma u aprilu, maju i junu.

    Takođe, ako uz stambeni kredit imate i keš kredit od 500.000 dinara sada imate dodatni trošak od oko 500 dinara, i to: 310 dinara po osnovu prvog, tromesečnog moratorijuma i 200 dinara više po osnovu moratorijuma u avgustu i septembru.

    Oni koji su izabrali zastoj u otplati imali su tri opcije za nastavak otplate nakon oktobra. Prva opcija je da redovnu kamatu linearno rasporedite na ostatak duga, a da se vremenski period kredita produži za 60 dana. Prvi moratorijum produžava otplatu za 90 dana.

    Druga opcija bila je da građani plate samo kamatu, a da se za 60, odnosno 90 dana, produži kredit. Trećom opcijom je ponuđeno da se plate sve stopirane rate odjednom.

    Pročitajte još: 

     

    Tagovi:
    zamrzavanje, krediti, NBS, Jorgovanka Tabaković
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga