22:18 18 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    1111
    Pratite nas

    Ministar finansija Siniša Mali bio je prilično jasan: država je izašla „s ogromnim paketom mera” pomoći privredi u vreme epidemije i neće biti dodatnog „prolongiranja plaćanja poreza”.

    Ovo je njegov odgovor na zahtev različitih udruženja ugroženih malih i srednjih preduzeća da se otpišu porezi i doprinosi za mesece za koje je isplaćen ceo minimalac ili deo.

    Inače, krajem decembra ističu tri meseca tokom kojih poslodavci koji su iskoristili državnu pomoć, a reč je o 235.000 preduzeća i više od milion radnika, nisu smeli da otpuste više od deset odsto zaposlenih. Njima od 4. januara na naplatu stižu porezi i doprinosi na minimalce koje je država isplatila od aprila do jula.

    Računica za frizerski salon koji je primio pomoć za vreme trajanja vanrednog stanja, a nije radio, na primer, dva meseca, izgleda ovako: država je za četvoro zaposlenih isplatila po 30.000 dinara, što za dva meseca iznosi 240.000 dinara. Vlasnik salona je dužan za tu sumu da plati 62 odsto poreza i doprinosa ili 148.800 dinara, prenosi Politika.

    Šta stiže na naplatu

    Osim toga, vlasnik frizerskog salona imao je i druge troškove poput mesečnog zakupa od 36.000 dinara, 17 odsto poreza na zakup i komunalije, što je na mesečnom nivou 78.120 dinara ili za dva meseca 156.420 dinara. Kada se sve sabere, vlasnik frizerske radnje će za dva meseca karantina, koje je proveo ne radeći, imati trošak od oko 305.000 dinara. I to sada stiže na naplatu.

    Od državnika pak stižu različita obećanja i najave, što dodatno zbunjuje privrednike. Kada su počeli pritisci da im se otpišu porezi na plate, ministarka privrede Anđelka Atanasković rekla je da su na početku godine prva tri meseca standardno teška, a da će u ovoj situaciji kada su prihodi i dalje smanjeni firmama biti naporno da izmire tekuća i ranije odložena plaćanja.

    Anđelka Atanasković je najavila mogućnost da se rok za izmirenje umesto do početka januara produži do juna sledeće godine. Međutim, sudeći prema izjavi ministra finansija, kod koga je kasa, to će biti malo verovatno.

    Uostalom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je izričito protiv izmene poreske politike i rekao je da je više za jednokratna davanja, makar ona bila nevelika.

    Država je do sada pomogla privredu i stanovništvo sa oko šest milijardi evra, što je 12,7 odsto BDP-a. Isplati minimalne zarade tokom ovog meseca mogu da se nadaju turističke agencije, ugostitelji i hotelijeri, a od sledećeg meseca i ostali. Prema njegovim rečima, promena poreske i fiskalne politike može da unese dodatnu nesigurnost i uništi zemlju, a cilj je da ekonomska situacija bude stabilna.

    Šta traže privrednici

    Međutim, ugroženi privrednici upravo traže promenu poreskog sistema i prelazak na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno deset odsto, piše Politika.

    Predlažu takođe uvođenje progresivne poreske stope, ali i pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove. Nisu se zadržali samo na poreskoj reformi već traže i da se zaustavi uvođenje novih i parafiskalnih nameta kao što je eko-taksa.

    Aleksandar Seničić, direktor Asocijacije turističkih agencija Srbije, rekao je da veći deo turističkih agencija neće prihvatiti jednokratnu pomoć u vidu minimalne zarade jer to samo povećava troškove firme, a uslovljeno je zabranom otpuštanja zaposlenih. On je za agenciju Beta rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija, što znači da bi tim tempom odobravanja trebalo nekoliko godina da agencije dobiju kredit za likvidnost.

    Fond za razvoj zahteve za kovid kredite prima do 10. decembra, a do sada je odobrio 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara.

    Preduzećima koja se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.

    Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prognozira da će svetska ekonomija tek krajem 2021. dostići nivo na kojem je bila pre pandemije kovida 19 i napominje da se države oporavljaju, ali različitim brzinama u zavisnosti od regiona. Izveštaj OECD-a, koji je objavljen pre nekoliko dana hvali brojne pakete za spas privrede kojima su države, često uz pomoć centralnih banaka, svoje nacionalne privrede uspele da sačuvaju od najgorih posledica.

    Sada je presudno da oni koji imaju političku odgovornost takvu pomoć i dalje pružaju kako bi obezbedili preživljavanje privrednih grana, preduzeća i s tim povezanih radnih mesta. Lekcija koju smo naučili proteklih meseci jeste da su te mere odgovarajuće. Izveštaj izričito upozorava da se ne smeju prerano obustaviti mere pomoći.

    Frilenseri da plate porez, pa da razgovaraju

    Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je primio zahteve inicijative „Ne uništavajte frilensere” i istakao da će se o njihovim predlozima moći razgovarati tokom naredne godine, kada se bude pripremao novi set zakona o porezu na dohodak građana. Do tada, kaže ministar, ne želi kroz medije i putem interneta da polemiše sa bilo kim o tome „da li treba platiti porez”.

    Posle najave o naplati poreza frilenserima počelo je prikupljanje peticije u okviru inicijative „Ne uništavajte frilensere”, jer su pojedini frilenseri tvrdili da će im naplatom poreza biti oduzeto i do 80 odsto prihoda. Oni su tražili da im porez bude reprogramiran i da se uvede drugačiji sistem oporezivanja za ubuduće, podseća Politika.

    Pročitajte još:

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga