02:51 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    37824
    Pratite nas

    Većina zemalja će već ove godine izaći na kraj sa posledicama korona krize. Međutim, najgore tek dolazi. Ogroman rast državne potrošnje je rezultirao naglim porastom globalnog duga. Centralne banke za sada drže niske stope, ali čim porastu cene zaduživanja, mogla bi da eksplodira dužnička bomba.

    Godine 2020., u nastojanju da podstaknu ekonomiju koju je opustošio virus korona, centralne banke su krenule sa neviđenim smanjivanjem kamatnih stopa. Kao rezultat toga, globalni dug je naglo porastao za 19,5 triliona dolara. Ovakav tempo je apsolutni rekord. Poređenja radi, 2018. godine dug je bio 3,3 triliona, a 2019 — 10,8.

    Dužnička bomba

    Državni dug je sada veći nego tokom Drugog svetskog rata, istakli su stručnjaci sa Instituta za međunarodne finansije (IIF) koji objedinjuje više od 400 banaka i kreditnih organizacija širom sveta. Prema preliminarnim procenama, reč je o 277 triliona dolara, što je istorijski maksimum.

    Jedan od glavnih razloga za ovu situaciju su niske kamatne stope. Krediti su postali pristupačniji, što podstiče potražnju i investicije u državama. Ali svi su u dugovima: i vlade i kompanije koje pokušavaju da se zaduže što više i što jeftinije. U tom kontekstu, korporacije koje su podstaknute nesvakidašnjom državnom podrškom tržišta, pokrenule su neviđenu prodaju obaveznica, ističu iz IIF-a.

    Stvar komplikuje činjenica da je znatan udeo korporativnih hartija od vrednosti ima vrlo niski rejting pouzdanosti — samo jedan stepen više od „nepouzdanog smeća“. Prema informacijama agencije za kreditni rejting Standard & Poor's, investitori imaju skoro četiri triliona dolara takvih obveznica.

    Veliki krediti

    Gotovo polovina povećanja dužničkog tereta je pala na napredne ekonomije. Lideri su SAD, Velika Britanija, evrozona, Japan, Južna Koreja. Ukupan dug zemalja u razvoju u trećem kvartalu iznosi 250 odsto BDP-a, a kineski 305 odsto. Dug razvijenih zemalja je 432 odsto.

    „Potpuno je nejasno kako će globalna ekonomija u budućnosti smanjiti toliku količinu pozajmljenih sredstava bez značajnih negativnih posledica za ekonomsku aktivnost“, navedeno je u izveštaju IIF-a.
    Berzanski trgovac na Njujorškoj berzi
    © AP Photo / Richard Drew
    Institut za međunarodne finansije upozorava da se zbog pandemije naglo povećao rizik od krize refinansiranja: mnoge zemlje i kompanije više nisu u stanju da dobiju nove kredite da bi otplatile prethodne.

    Institut za međunarodne finansije upozorava da se zbog pandemije naglo povećao rizik od krize refinansiranja: mnoge zemlje i kompanije više nisu u stanju da dobiju nove kredite da bi otplatile prethodne. A pošto su MMF i Svetska banka potrošili ogromne sume novca na antikrizne programe, ko će dati kredite — nejasno je.

    Među tržištima u razvoju, stručnjaci IIF-a su zabrinuti zbog Libana, Kine, Malezije i Turske — tamo je najveći porast duga nefinansijskog sektora. Čak i po rekordno niskim stopama, opadanje vladinih prihoda učinilo je vraćanje kredita „mnogo težim“.

    Dugovi dovode do bankrota

    Šef američkih Federalnih rezervi (Fed) Džerom Pauel takođe je prokomentarisao finansijsku situaciju.

    „Ogromno zaduživanje vlada i korporacija tokom pandemije poslužilo je kao most preko ekonomske provalije: karantini, pad potrošnje potrošača, zastoji brodova, prazni hoteli i milioni nezaposlenih. Jeftini krediti su omogućili da se zaposlenima daju plate, a ne otkazi, i da se aktive zadrže u normalnom stanju. Zahvaljujući pozajmicama finansirali su i naknade za nezaposlene za otpuštene radnike, kako bi mogli da otplaćuju račune i kupuju hranu“, istakao je šef Feda.

    U međuvremenu, Sjedinjene Države su nagomilale najviše duga, što je opasno za svetsku ekonomiju: 335 odsto VVP-a, ili 80 triliona dolara. Od toga su 28 triliona državni krediti. Do 2028. godine Amerikanci će samo na kamate potrošiti petinu državnog budžeta.

    Budžetski deficit u fiskalnoj 2020. godini (završila se 30. septembra) povećao se za više od tri puta na 3,1 triliona dolara. Prema prognozama, mere za borbu protiv virusa korona u bliskoj budućnosti će ga dovesti do četiri triliona. To će primorati naduvavanje državnog duga, koji preti bankrotom.

    Prema podacima Ministarstva finansija SAD-a, državna potrošnja je porasala za 47 odsto na rekordnih 6,5 triliona dolara. Vlada je pokrenula ambiciozan program za borbu protiv posledica pandemije i recesije.

    Međunarodni monetarni fond je upozorio da u slučaju ekonomske krize gotovo 40 odsto korporativnog duga u velikim ekonomija će se završiti bankrotom. Konkretno, u SAD-u, prema procenama vodeće investicione banke „Goldman Saks“, pokazatelji će biti gori neko za vreme kreditnog kolapsa 2008. godine.

    „Sedimo na dužničkoj bombi i ne znamo kada će eksplodirati“, ističe Emre Tiftik, stručnjak za dugove na Institutu za međunarodne finansije. Čim kriza popusti i centralne banke krenu sa povećanjem kamatnih stopa, svet će biti pogođen talasom bankrota — možda najgorim od svih.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    virus korona, dužnička kriza
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga