07:36 14 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    0 150
    Pratite nas

    Srbija je dobila četiri nova zakona iz sektora rudarstva i energetike, a sledeći važan korak bi trebalo da bude strategija za energetsku tranziciju koja ima samo jedan cilj — očuvanje sigurnosti snabdevanja i energetske bezbednosti jer bez toga nema ekonomskog razvoja zemlje.

    Ta četiri nova zakonska rešenja treba da doprinesu sprovođenju energetske tranzicije, tako da budu zaštićeni interesi građana i države, ali i norme koje smo prihvatili po pitanju Pariskog sporazuma i drugih obaveza vezanih za sektor energetike.

    Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o energetici, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakon o upotrebi obnovljivih izvora energije.

    Prekretnica u energetskoj politici Srbije

    Ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović rekla je u načelnoj raspravi da ti zakoni predstavljaju prekretnicu u energetskoj politici Srbije, koja se do sada bazirala na korišćenje energije iz termoelektrana i hidroelektrana.

    Ona je istakla da ti zakoni podrazumevaju da se energetska politika Srbije ubuduće bazira na korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasnom korišćenju energije i da bi ti zakoni trebalo da doprinesu klimatski održivom privrednom razvoju Srbije, koji, kako je rekla, već postoji u svetu.

    O tome šta ova zakonska rešenja donose bilo je do sada puno najava, obećanja i procena o njihovom značaju.

    Sada nam predstoji njihovo sprovođenje. A po kojim uslovima treba da definišu podzakonska akta, za koja smo čuli obećanja da će biti brzo napisana, navodi se u tekstu koji je objavio portal „Energija Balkana“.

    Potom sledi realizacija i tu stižemo na teren sprovođenja energetske tranzicije, koja je, zapravo već započeta, odnosno čiji su scenario svetski centri moći već napisali i za nas, ne pitajući da li se slažemo. Javne rasprave, svetski klimatski samite, do sada su zapravo služili samo za to da se u dobro izrežiranim predstavama političarima, samozvanim svetskim vođama pruži prilika da ispričaju šta se mora uraditi.

    Bogate zemlje, koje sebi daju za pravo da kreiraju i živote stanovnika nas iz siromašnih zemalja i ne pomišljaju da sebi zabrane ono što brane drugima.

    Niko Francusku ne tera da zatvori nuklearke, Nemačka je usred donošenja zakona o prestanku proizvodnje struje iz uglja prošle godine izgradila termoelektranu „Dateln 4“, najavljujući da će je zatvoriti do 2038. godine. Naftom i prirodnim gasom bogata Saudijska Arabija gradi termoelektranu na ugalj i nuklearke, koje gradi i Velika Britanija, a Japan, koji je posle Fukušime hteo da protera nuklearnu energiju sada revidira svoje stavove.

    Šta za SAD znači energetska tranzicija teško je sagledati — pogotovo posle obraćanja njihovog predsednika Džoa Bajdena na klimatskom dešavanju upriličenom povodom Dana planete i kulminiranja sukoba između kongresnih struja, koje su za, odnosno, protiv petrolejskog biznisa.

    A, suština je u tome da oni često pričaju jedno a rade drugo. Ono što je u najboljem interesu njihovih ekonomija i efikasnosti punjenja budžeta — njihovog.

    Ozbiljan posao pred Srbijom, energetska nezavisnost imperativ

    Zato je pred Srbijom sada ozbiljan posao. Da se i u podzakonskim aktima ovih zakona i novim strategijama, koje su najavljene, pobrinemo da sačuvamo ne samo energetsku nezavisnost — to je imperativ koji se ne sme zanemariti — već da i dobijemo energetiku koja podržava i podstiče razvoj ne samo energetskih preduzeća, što je, naravno, ključno za energetsku bezbednost već i za celokupni razvoj privrede.

    U prevodu to bi značilo da ne smemo zanemariti sopstvene interese da bi ispunili sve zahteve koje nam po pitanju energetike ispostavljaju.

    Nažalost, iza priče o zelenoj energetskoj tranziciji, tvrdnji da se pod hitno — dakle danas, kad već to nismo uradili juče — moraju ugasiti termoelektrane na ugalj, da se moraju proterati naftni derivati sa drumova i da je čak i prirodni gas prljavo gorivo ne stoje nikakvi altruistički ekološki.

    U prevodu to znači da treba da ugasimo termoelektrane, da ne gradimo elektrane na gas i da uvozimo struju. Da uvozimo jer, sa obnovljivim izvorima energije i uz, ipak, ograničene kapacitete hidropotencijala sigurno ne možemo proizvesti dovoljno električne energije za sopstvene potrebe.

    Zato je bitno da se racionalno, uz pomoć stručnjaka — a, imamo ih, sagledamo kako sada stvari stoje u srpskoj energetici, da podvučemo crtu i napišemo strategiju koja ima samo jedan cilj — očuvanje energetske sigurnosti i bezbednosti. Iz njega proizilaze svi drugi: racionalna upotreba energije, razvoj i korišćenje obnovljivih izvora, procena i sagledavanje dugoročnih potreba i izgradnja novih kapaciteta — uz poštovanje svih ekoloških standard.

    Vremena za delovanje nema previše ali, ne sme se ni brzopleto raditi, kako bi se postigli kratkoročni efekti jer će nas to dovesti u bezizlaznu situaciju. Šta biva kada nisi energetski nezavisan mi stariji smo iskusili tokom 90-ih godina prošlog veka, u vreme kada je Srbija bila pod energetskim embargom, kada je elektroenergetski sistem radio u takozvanom ostrvskom režimu i kada smo imali restrikcije struje.

    Gas nam je, da podsetim, stizao pod firmom da se kroz naš gasovod transportuje za BiH a sirova nafta i naftni derivati su švercovani.

    Nafte i gasa i dalje nemamo iz sopstvene proizvodnje iz sopstvenih izvora. Ali, na diverzifikaciji gasovoda je nešto na čemu se ozbiljno radi (nešto — Turski tok je već i završen), a za pohvalu je ideja da se razmišlja o izgradnji naftovoda ka Mađarskoj, kako Srbija više ne bi zavisila od snabdevanja naftom preko Hrvatske, Jadranskim naftovodom.

    Ali, električna energija se danas proizvodi u dovoljnim količinama, ima je i za izvoz. I, to je ono na čemu ubuduće treba insistirati. Uz najstrože poštovanje zaštite životne sredine, naravno, jer tako se štite i priroda i građani.

    O tome šta novi set energetskih zakona znači građanima u pogledajte u emisiji „Energija Sputnjika“:

     

    Tagovi:
    bezbednost, energetika, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga