13:05 20 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Ekonomija
    Preuzmite kraći link
    25812
    Pratite nas

    Na graničnom prelazu Kelebija sa Mađarskom – totalni kolaps. Kolona kamiona teretnjaka ovih dana kilometrima je dugačka, a u Udruženju za međunarodni transport navode da je čekanje na graničnim prelazima hronični problem, a na Kelebiji posebno izražen otkako je Hrvatska 20. maja donela odluku o prekategorizaciji puteva. Posledice mogu biti višestruke.

    Neđo Mandić, predsednik udruženja, naglašava da su slike sa kolonama kamiona na teretnim terminalima u Srbiji uobičajene,

    iako je taj problem u suštini lako rešiv.

    "U poslednjih desetak godina imamo kolone nekad pet, nekad 10 kilometara, pa i više, a čekanje na prelazima često bude duže i od 24 sata. Sada se sve to još više pogoršalo, jer je nedavno na snagu stupio hrvatski pravilnik koji je ograničio kretanje nekim njihovim putevima. Time je iz igre izbačen granični prelaz Bačka Palanka – Ilok. Teretnjaci koji su do sada išli tuda, njih od 300 do 400 dnevno, sada se preusmeravaju na druge prelaze, Batrovce, Horgoš, pa i na Kelebiju gde je ovih dana veći zastoj. To onda zaista komplikuje stvari", objašnjava Mandić za beogradski list "Politika".

    Priznaje da ukoliko se ovakav trend nastavi, prevoznici će potpuno nestati, jer nema nijednog vozača koji želi da čeka na prelazima. To mu nije moguće platiti. On je tu da bi vozio robu, ne da bi čekao. Zato će, naglašava on, mnogi otići iz zemlje, trbuhom za kruhom, ali posledice zbog svega toga neće osećati samo vozači i prevoznici generalno, već i domaća privreda.

    "Investitori će nas takođe napustiti, ukoliko se nešto ne preduzme. Jer, uzalud su pokretali proizvodnju ako roba iz Srbije ne može da stigne na vreme do EU", navodi Mandić, i podseća da na ovaj način indirektno posledice trpe i Severna Makedonija, Bugarska, Turska, delimično i Grčka

    Rešenje problema je, dodaje, lako i moguće. Udruženje koje on predvodi već je organizovalo razgovore sa ovdašnjim i inostranim ministarstvima na tu temu, ali volje za rešenje očito nema.

    "Na graničnom prelazu za sada imamo jednu kolonu kamiona i jednu vagu. Kada bi se obezbedile po dve vage, čekanje na prelazima bilo bi upola manje. Rešenje je i u organizovanju smenskog rada, povećanju plata carinika, a sva ta novčana ulaganja su ipak manja u odnosu na gubitke privrede koji nastaju zbog ovakvih zastoja. Jer, sa 7.000 pređenih kilometara mesečno, umesto sa 15.000 koliki je prosek evropskih prevoznika, nemoguće je ostvariti valjane prihode", uveren je predsednik udruženja.

    On otkriva i da su se sa kolegama iz Hrvatske u načelu već dogovorili oko rešenje ovog problema, ali od tada ništa konkretno nije preduzeto. Ista situacija je i sa Mađarskom. Ipak, njihovi granični organi su poseban problem, dodaje Mandić, jer već nekoliko godina namerno rade usporeno. 

    "To je kao neki tihi bojkot, ekonomski rat protiv Srbije, zbog čega to treba da se rešava na najvišem nivou. Tu mora da se uključi EU, naš premijer i predsednik", smatra Neđo Mandić.

    Srbija inače ima dovoljno kamiona da opsluži domaću privredu, a ima i najkvalitetniji vozni park. Registrovano je oko 16.000 kamiona u međunarodnom transportu, od kojih je više od 7.000 najmodernije evro-6 kategorije.

    "Jedna od prepreka je i to što mnoge do tih kamiona nema ko da vozi. Vozač neće da čeka na granicama, ali ni na unutrašnjim terminalima, iako je dobro plaćen za taj rad. Primanja naših vozača u međunarodnom saobraćaju su od 1.000 do 1.500 evra u proseku, a nekad i do 2.000. Ali, za taj isti rad u inostranstvu oni mogu da dobiju i 3.000 evra", otkriva Mandić, i dodaje da srpski prevoznici mogu da plate vozače isto koliko i stranci, pod uslovom da voze kamion, a ne da čekaju na graničnim prelazima.

    "Samo zato što se točak ne okreće, a kilometri ne prelaze, domaći vozači ne mogu da budu plaćeni kao njihove inostrane kolege. Jer, firme koje se bave transportom naplaćuju samo prevezenu robu. Zato i ne čudi zašto se osipa radna snaga i što je privreda u ozbiljnom problemu, posebno njen važan deo, a to je transport", zaključuje Neđo Mandić.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga