02:47 18 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 270
    Pratite nas

    Grci će 5. jula odlučiti da li ostaju u evrozoni. O merama koje nude kreditori — Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i Evropska centralna banka — izjasniće se narod.

    Grčka novinarka Vaso Polikronopulu objašnjava za Sputnjik zašto će na referendumu glasati protiv mera „Trojke“.

    Plakat u Grčkoj
    © AP Photo / Petros Giannakouris

    „Ne možemo da prihvatimo ove mere, nije u pitanju program štednje, već mere koje su predložili, naročito one koje se tiču turizma. To je jedina grana u kojoj ima posla, u zemlji koja ima milion nezaposlenih. Naši evropski partneri od nas traže da podignemo TVA na 23 odsto, kada naši konkurenti imaju 10 odsto. Oni zapravo traže da izvršimo ekonomsko samoubistvo i to usred turističke sezone“, kaže za Sputnjik grčka novinarka Vaso Polikronopulu.

    U Grčkoj je PDV za hotele 6,5 odsto, za restorane i transport 13 odsto, slično kao u Francuskoj, Italiji i Španiji, zemljama koje su joj direktni konkurenti unutar Evropske unije.

    Za Polikronopulu, reč je o političkom pritisku na levičarsku vladu.

    „To je politička igra, jasno je da ne vole našu vladu. To nije unija. Mišljenje najjačih partnera važi više od onih slabijih. Ne bi se ponašali isto da je neka druga vlada u pitanju, ovo rade zato što je na vlasti levičarska vlada. Žele da pošalju jasnu poruku Španiji, Podemosu, da za njih to nije prihvatljivo“, rekla je novinarka.

    Neke zemlje, poput Belgije i Francuske, imaju više razumevanja za poziciju Grčke, ali „nije na njima da odluče“.

    „Ovo je unija koju predvodi Nemačka. Nemam ništa protiv Nemačke, ali je jasno ko sada odlučuje, čija je poslednja, a to čak nije ni Angela Merkel, već Šojble“, istakla je ona.

    Anegela Merkel
    © Sputnik / Nikolaй Lazarenko

    Volfgang Šojble je nemački ministar finansija, koji je za Grke simbol ekonomske politike „štednje“ koja je doživele neuspeh. Grčka je u program ušla sa dugom od 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a sada je u dugu 180 odsto. Grčke plate su u međuvremenu manje 25 odsto.

    „Sve što želimo da im kažemo ovim referendumom je da moraju ponovo da razmisle. Ne možemo da prihvatimo ove mere jer će pogoditi one koji su već platili i nastavljaju da plaćaju, one sa veoma malim primanjima u zemlji u kojoj je život skup. O tome se ne govori. Da, Slovačka ima male plate, ali je i život jeftiniji. Mi sve uvozimo. I mi sada imamo plate 400 evra. Evropa mora da radi da obezbedi bolje plate i bolji životni standard za sve, a ne obrnuto“, rekao je on.

    Premijer Aleksis Cipras je raspisao referendum nakon kolapsa pregovora sa „Trojkom“ o rešavanju duga. Evrogrupa je 27. juna odbacila poslednji predlog Grčke za izlazak iz krize i rešila da ne produži ugovor o njenom dugu. To je dovelo do toga da Evropska centralna banka ograniči likvidnost grčkih banaka, na šta su Grci odgovorili povlačenjem novca. Ciprasova vlada je odlučila da zatvori banke do referenduma kako bi zaustavila odliv kapitala. Vaso Polikronopulu kaže da Siriza, uprkos krizi, ima podršku.

    Grčka kriza - ilustracija
    © Flickr / Rob Williams/Images Money

    „Ova vlada je, u svesti mnogih Grka, bar čvrsto zauzela stav i zauzela se za grčki narod. Prethodne vlade to nisu učinile, nisu čak ni pokušale. Nisu najgore mere, već potčinjenost“, ističe ona.

    Uprkos oštrom protivljenju merama štednje koje ima nameće „Trojka“, većina Grka je za ostanak u Evropskoj uniji, čak 70 odsto, pokazuju poslednja istraživanja.

    „Mi ne želimo da izađemo iz Evropske unije, ali ne želimo ovakvu Evropu, u kojoj nisu svi članovi tretirani na isti način“, naglasila je Polikronopulu.

    Referendum u Grčkoj će pokazati u kom pravcu je odlučio da ide grčki narod. Nemačka kancelarka Angela Merkel je poručila da bi, ukoliko propadne evro, propala i Evropa.

    Tagovi:
    kriza, Grčka, evrozona, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga